Више од трећине грађана Србије (39 одсто) не верује медијима, док 23 одсто има делимично или потпуно поверење у медије, показало је истраживање представљено на конференцији “Медиа Талкс” у организацији УСАИД-овог пројекта јачања окружења за одрживост медија.


Најновију анализу о навикама и потребама медијске публике у Србији спровео је ЦЕСИД, а програмски директор Бојан Клачар рекао је да медијима чешће не верују они који живе у већим и боље развијеним местима, образованији су и урбанији и имају од 20 до 40 година.


Оно што је парадоксално, поверење млађе популације је веће у социјалне мреже него у телевизију или националне медије, а разлог за такав тренд је садржај медија и што млади на социјалним мрежама виде себе и своје друштво”, рекао је Клачар.


Истраживање је показало да сваки четврти испитаник (24 одсто), највећи проблем медија види у лажним вестима, док је за 16 одсто најпроблематичнији утицај политичких странака.


Недостатак професионалних новинара као проблем види 15 одсто грађана, таблоидизацију и вулгаризацију њих 10 одсто, цензуру девет одсто, а лош квалитет садржаја осам одсто”, навео је Клачар.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Од "твита" до утицаја преко медија


Према истраживању, скоро четвртина испитаника (24 одсто) бира медије у које има поверење и с којима дели уверење, док се 12 одсто одлучује за медије који им пружају тачне информације.


Такође, трећина грађана (33 одсто) никада не обраћа пажњу на извор вести, а 22 одсто то чини веома ретко, док свега осам одсто испитанија редовно обраћа пажњу од кога је потекла информација.



Истраживање се бавило и интересовањем публике за локалне теме, а показало се да публику на првом месту занима временска прогноза, затим комуналне информације, локална културна дешавања, манифестације забавног карактера и историја града.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Друштвене мреже све већи проблем за изборе


Кратки видео садржај је медијски формат који је најпожељнији за четвртину грађана у Србији (26 одсто).


За краће фактографске текстове одлучило се 19 одсто испитаника, а за дуже аналитичке текстове свега седам одсто”, навео је Клачар.


Анализа је показала да 62 одсто људи преко мобилних телефона приступа медијском садржају на интернету, преко рачунара 19 одсто, док интернет не користи чак 18 одсто испитаника.


Истраживање је спроведено међу 1.500 испитаника старости између 15 и 65 година.