ПРАВО на правично суђење подразумева да су грађани равноправни у приступу правди и да пред судом могу делотворно и под једнаким условима заштитити своја права. Да би у томе успели, грађанима мора бити доступна правна помоћ и када нису у стању да је плате. У таквим случајевима, држава је обавезна да свима обезбеди пружање правне помоћи одговарајућег квалитета и у области кривичноправне, као и у области грађанскоправне заштите.

Према члану 67. Устава Републике Србије из 2006. године сваком појединцу је гарантовано право на правну помоћ коју пружају адвокатура као самостална и независна служба и службе правне помоћи у јединицама локалне самоуправе. Међутим, у протеклих тринаест година није био донет закон о бесплатној правној помоћи који би уредио начин остваривања овог уставног права грађана.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Спајање болница и домова здравља

- Током овог периода, правна помоћ грађанима је пружана кроз разне пројекте који су претежно финансирани из донација а реализовани од стране невладиних организација - кажу у Адвокатској комори Београда. - Ово је било изнуђено решење у одсуству законског оквира. У највећем броју случајева пројекти су се односили на правну помоћ одређеним рањивим групама грађана или правну помоћ грађанима у тачно одређеним ситуацијама. Једном речју, пружање правне помоћи није било уређено од стране државе као опште право, већ је могућност грађана Србије да остваре своје право на правну помоћ зависило од околности сваког конкретног случаја.

Како кажу наши саговорници, у раду на овом закону, адвокатура је инсистирала на поштовању члана 67. Устава као полазне основе за успостављање система бесплатне правне помоћи. Овом одредбом прописано је да су адвокатура и службе правне помоћи у јединицама локалне самоуправе једини пружаоци бесплатне правне помоћи.

- Овакав став адвокатуре није био захтев за успостављањем монопола како је то погрешно представљано у јавној расправи, већ захтев да се приликом доношења закона мора поштовати Устав који грађанима Србије - због којих се овај систем и успоставља - јамчи право на правну помоћ која је одговарајућег квалитета и која подразумева стручност и одговорност оних који ту правну помоћ пружају - објашњавају у АКБ.

Према анализи Светске банке у Србији, наводе у АКБ, има 584.828 становника који испуњавају услове за социјалну помоћ, којима треба додати још 63.500 потенцијалних, корисника (тзв. рањиве групе), што укупно износи 648.328 потенцијалних корисника бесплатне правне помоћи. Такође, процењује се да ће бити око 95.000 судских предмета на годишњем нивоу - у којима један од учесника може бити корисник права на бесплатну правну помоћ.

- Када буде успостављен систем бесплатне правне помоћи, велики број грађана који до сада нису могли да себи обезбеде правну помоћ или су у остварењу права били неуспешни због неравноправности у поступку, биће у могућности да делотворно остварују своја права уз бесплатну правну помоћ коју ће им пружати адвокати са листе Адвокатске коморе Србије, која ће бити надлежна и за контролу квалитета пружања бесплатне правне помоћи - прецизирају у АКБ.

фото П.Милошевић

Према њиховим речима, пуномоћник у парничном поступку мора да буде адвокат.

- Пре шест година измењен је члан 85. Закона о парничном поступку јер је Уставни суд огласио неуставном ову одредбу у делу који је прописивао да пуномоћник у парничном поступку мора бити адвокат - подсећају у АКБ.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ДРЖАВА ИХ ШКОЛУЈЕ ПА ПОМАЖЕ ДА ОДУ: Зашто НСЗ учествује у одливу кадрова?

- Тадашње образложење било је да би ово ограничење било пропорционално циљу заштите странака од неквалификованих пуномоћника, само када би право на правну помоћ преко адвокатуре и службе правне помоћи у локалној самоуправи било не само гарантовано, већ и обезбеђено оним лицима која нису сама у стању да сносе трошкове заступања. Међутим, након успостављања система бесплатне правне помоћи и обезбеђења права на правну помоћ свим грађанима Србије, дефинитивно отпада разлог због којег је својевремено измењен члан 85.

Depositphotos

КВАЛИФИКОВАНО ЗАСТУПАЊЕ

Адвокатура је, кажу у АКБ, поднела иницијативу да ова одредба из члана 85. поново гласи онако као што је и гласила: "Странке могу да предузимају радње у поступку лично или преко пуномоћника, који мора да буде адвокат." Предуслов једнаке правне заштите грађана у парничним поступцима је квалификовано заступање које обезбеђују адвокати. Ова измена, појашњавају у АКБ, унапредиће истовремено и ефикасност и квалитет поступка.