У СВЕТУ је учесталост оболевања од рака за 17 година порасла за чак 31 одсто, али је истовремено забележен готово три пута мањи пораст смртности (за 11 одсто). То је резултат боље дијагностике, бољег лечења и ранијег откривања болести, у фази када може и више да се уради за пацијента.

ПРОЧИТАЈТЕ И:Лечићемо рак као кијавицу

У светлу тих нових сазнања, представљених на највећем онколошком конгресу у свету, са око 40.000 учесника, одржаном у Чикагу, визија организатора, Америчког удружења клиничких онколога - да рак може да се победи, превенира и успешно лечи, чини се још реалнијом и одрживијом, иако од претходног скупа није било изразито великог продора у борби са канцером.

ПРОЧИТАЈТЕ И:Рак касно откривамо

Доктор Даворин Радосављевић, директор Клинике за медикалну онкологију Института за онкологију и радилогију Србије, по повратку из Чикага, у интервјуу за "Вечерње новости", каже да оптимизам онколога, ипак, не јењава:

- Он је неопходан, али је та пошаст огромних размера, непријатељ са много лица, и зато су и даље потребна многа оружја. Добро разумемо фрустрацију и журбу пацијената, али овај пут, који сигурно води до успеха, треба још дуго градити.

* Које су главне новине изнете на конгресу?

- Додато је мноштво коцкица у мозаик, али није било неког изразито великог продора у борби против масовних убица међу малигним болестима, као што су тумори плућа, дојке и дебелог црева. За карцином плућа имунотерапија се испитује у све ранијим стадијумима болести, и сада се чини да ће бити знатног успеха у лечењу не само иноперабилног, него и потенцијално операбилног трећег стадијума болести.

НОВИ ЛЕКОВИ ДОСТА КАСНЕ * За колико времена нови лек уведен у ЕУ стигне код нас? - Кашњење је велико, мени лично разумљиво у мери у којој зависи од економске моћи земље. Ми смо на дну листе европских земаља по брзини увођења нових лекова на позитивну листу. Протекне и неколико година од европске регистрације до наше листе. Републичка стручна комисија за онколошке лекове је у комуникацији са РФЗО, и наше листе приоритета постоје. Надамо се да ће у наредним месецима, или у наредној години, доћи до новог проширења листе онколошким лековима.

* Дијагностика и терапијске могућности су, ипак, неуједначене од земље до земље.

- Тамо где смртност од малигних болести опада, а то су развијене земље Запада и Истока, много се улаже у савремену дијагностику, пацијенти се раније јављају лекару, знања о онкологији су раширенија међу докторима, а и знатно је више лекова на располагању болесницима.

* У којој области онкологије је направљен највећи помак?

- Карцином плућа је место најживљег и најуспешнијег истраживања у онкологији. Резултати истраживања завршених последњих година већ су део стандардне клиничке праксе, како у метастатском и локално одмаклом неситноћелијском карциному плућа, тако и у ситноћелијском подтипу.

* Шта се постигло имунотерапијом, која је уведена у већини земаља Европе, а код нас се тек очекује о трошку РФЗО?

- До сада смо знали да је имунотерапијом средње преживљавање пацијената са метастатским карциномом плућа и експресијом биомаркера ПД-Л1 изнад 50 одсто продужено три пута у поређењу са хемиотерапијом, и износи 30 месеци. Сада имамо петогодишње резултате: 30 одсто пацијената је и даље живо. Са хемиотерапијом тај проценат је мањи од пет одсто. А код пацијената који су имали терапијски одговор, он је трајао дуже од три године.

КОМБИНАЦИЈЕ ЛЕКОВА * У којем правцу иду даља истраживања у онкологији? - Веома су интензивна истраживања молекуларне биологије тумора, која треба да усмере истраживања ка још ефикаснијим лековима, и што је данас очигледно, и ка комбинацијама различитих лекова или чак класа лекова. Тако су данас у истраживању уобичајене комбинације молекуларно циљаних и имунолошких лекова, као и комбинације са класичном, цитотоксичном хемиотерапијом. Остаје и питање најбоље секвенције, односно редоследа примене лекова, у такозваним линијама лечења.

* Какве су могућности дијагностике и лечења код нас?

- У идеалним условима раног јављања лекару, добро спроведене дијагностике, и најчешће оперативног лечења, слика ситуације код нас може у потпуности одговарати доброј европској онколошкој пракси. Радиотерапија је осавремењена, а и лекова за постоперативну, адјувантну терапију углавном има на листи, о трошку осигурања. Када је реч о метастатској болести, ситуација са лековима би могла бити боља, и у поређењу са земљама у региону.

* У којој мери су код нас доступни биомаркери за процену тога какав ће бити одговор на терапију?

- Делимично, већ осам година, и на основу њих се, уз помоћ носилаца увозне дозволе, тестира годишње готово 1.000 оболелих од аденокарцинома плућа. Они са налазом мутације на ЕГФР добијају лек са листе РФЗО, и за тих 10 одсто оболелих у метастатском стадијуму болести имамо повољније резултате преживљавања. Наравно да би допунска тестирања, пре свега АЛК гена, код још четири-пет одсто оболелих допринела бољем исходу лечења.

* Ипак, две трећине пацијената са метастазама у Србији на располагању имају само хемиотерапију и зрачење.

- Биомаркери су моћно оружје у рукама онколога, али и даље у онколошки најразвијенијим европским срединама проценат пацијената оболелих од карцинома плућа који се лече молекуларно - циљаном терапијом, "не прелази" 25-30 одсто. Ови пацијенти притом нису добри кандидати за примену имунотерапије. Увођењем допунских тестирања на АЛК и имунолошког биомаркера ПД-Л1 и одговарајућих лекова, молекуларно циљаних и имунолошких, на листу лекова РФЗО, у знатној мери би се оптимизовао терапијски приступ одмаклом неситноћелијском карциному плућа у нашој земљи.

* Шта више забрињава онкологе: ограничени домети терапија, степен доступности нових лекова, све већи број случајева карцинома у млађој популацији или агресивност карцинома?

- Могу само да говорим у своје име, и на основу ситуације у нашој земљи. Волео бих, наравно, да видим бржу и потпунију дијагностику, болеснике са мањим туморима у часу дијагнозе, више лекова на листи РФЗО... Реалност је да је туморско оптерећење код наших болесника велико, да су и у оквиру истих стадијума тумори наших болесника већи, чешће иноперабилни, и то није само питање недостатка дијагностике, који је евидентан, него и лоших навика наших људи, занемаривања симптома и знакова болести и касног јављања лекару.