ОСНОВНА плата истраживача неће, као до сада, зависити од тога да ли су прошли на неком пројекту или не, што је већ дуго био захтев научне заједнице.

То је једна од најважнијих новина коју доноси Предлог закона о науци и истраживањима, којим се уводи институционално финансирање истраживача. Овај пропис недавно је усвојила Влада Србије, а до краја месеца требало би да буде усвојен у Скупштини. Влада је затражила од Скупштине ванредно заседање, на коме би се расправљало и гласало и о овом закону.

- Министарство просвете, науке и технолошког развоја је, узевши у обзир бројне нагомилане проблеме, као и чињеницу да је велика већина истраживача у научној заједници незадовољна постојећим законским оквиром, одлучило да спроведе комплетну реформу система финансирања научних истраживања - прелазак са финансирања у коме су сви пројекти, без обзира на квалитет, добијали средства, на институционално и финансирање само најбољих пројеката - појашњава за "Новости" проф. др Владимир Поповић, државни секретар у овом министарству. - Расписивање пројектног позива по сличним правилима која су важила до сада не би нам донело ништа ново, свако би се бавио само темама којима жели, углавном би учествовали исти истраживачи.

Прочитајте још - Угрожене и зараде научника

Наш саговорник подсећа да је први конкретан корак у тој реформи већ учињен - у Скупштини је крајем прошле године усвојен Закон о Фонду за науку, који је први нови закон донет у овој области после 12 година.

- Основна намера је да се комплетна процедура и управљање компетитивним пројектним позивима одвија преко Фонда за науку. У међувремену је изабран в. д. директора, Управни одбор, као и Научни савет Фонда. Први позив за изузетне пројекте младих истраживача се може очекивати већ за 10 дана. Други, кључни корак у реформи система је Закон о науци и истраживањима.

Проф. др. Владимир Поповић Фото Танјуг

Приликом доношења овог прописа као велики изазов појавио се статус истраживача на факултетима који нису у настави, а примељени су преко пројеката и баве се искључиво науком.

- Системски је дефинисано ангажовање студената докторских студија у свим научноистраживачким организацијама, и то како оних који су тренутно у систему, тако и оних који ће тек бити укључени - каже Поповић.

Наш саговорник наводи и да је Министарство претходних годину дана много учинило и на подмлађивању научне заједнице. Примљено је 1.157 истраживача рођених 1988. године или касније, са просеком изнад девет.

Прочитајте још - НАУЧНИЦИМА СИГУРНИЈЕ ПЛАТЕ: Усвојен Закон о фонду за науку

- Тиме смо послали јасну поруку да младе желимо у систему, да хоћемо да остану код нас и овде се развијају - истиче Поповић.

ДРЖАВНИ ЗАДАЦИ ИНСТИТУТИМА

ЖЕЛИМО и да нам се део института бави пословима важним за државу, јер су неки од њих зато и основани. Резултати које очекујемо од научне заједнице нису само радови у часописима, већ и конкретни доприноси држави и целом друштву - истиче проф. Поповић.