ПАЦИЈЕНТИ који су преживели срчани удар, за терапију, мимо лекова које добијају на рецепт, месечно, у просеку, троше 5.000 динара. Више од половине њих живи са утиском да су препуштени сами себи, а информације о томе како би требало да се понашају да би умањили ризик од поновног удара, које не добију од лекара, траже - на интернету. Њих 64 одсто, од 1.000 анкетираних из целе Србије, изјаснило се да им је потребна боља, систематска подршка, у виду отварања стручних саветовалишта или кол-центара.

Прочитајте још: Мировање и течност регулишу и притисак

Ово су резултати испитивања које су спровели Удружење пацијената "Моја друга шанса" и Удружење коронарних јединица, а који су представљени јуче. Испитивање је показало да ови пацијенти имају велико поверење у своје лекаре, али да мењају лоше животне навике и придржавају се прописане терапије углавном само у првој години после инфаркта.

Прочитајте још: ХИСПА програмом надмудрите инфаркт и шлог

Трећина ових пацијената после инфаркта користи антитромбоцитне лекове, четвртина статине, а у редовној терапији обично имају бар три лека. Професор др Милован Петровић, председник Удружења коронарних јединица Србије, каже да већину тих лекова пацијенти сами плаћају.

- Кардиоваскуларне болести ће бити један од приоритета при проширивању листе лекова који се издају о трошку осигурања, и очекујемо да ће ускоро, по препоруци стручне комисије, бити повећана доступност лекова за ову групу болести на рецепт - каже Жељко Попадић из РФЗО.

У Србији сваког дана од болести срца и крвних судова умре 147 становника, а годишње 53.000.

- Са 19 ангиосала готово у свим деловима земље, скоро сви пацијенти који доживе инфаркт за сат и по до два могу да стигну до сала за катетеризацију, што нам омогућава најсавременије збрињавање срчаног удара, али недостају нам савремене терапије за спречавање понављања инфаркта - каже проф. Петровић.

После инфаркта, најважније је брзо стићи до коронарне јединице Фото М. Лабудовић

Професор Горан Давидовић, из Клинике за кардиологију КЦ Крагујевац, упозорава да многи пацијенти са инфарктом не добију другу шансу, јер игноришу симптоме и у клинике стижу у критичном стању.

- Борба са инфарктом је борба са временом, јер један минут кашњења у адекватној медицинској помоћи, код оних који преживе, скраћује живот за 12, а три минута кашњења за 33 дана - каже проф. Давидовић.

ВЕЋА СМРТНОСТ

У ПОСЛЕДЊИХ 10 година, према речима професора Милана Петровића, највећи напредак у кардиологији постигнут је у лечењу акутног инфаркта миокарда у салама за катетеризацију, али је Србија са стопом смртности од кардиоваскуларних болести од 50 одсто изнад просека западноевропских земаља, и на трећем месту у свету, после Русије и Украјине.

- Генерално, нисмо добили битку против кардиоваскуларних болести, од којих у свету годишње умре 17,5 милиона људи - каже проф. Горан Давидовић.