НАКОН што свечано и уз пуно радости окончају средњу школу, матуранте чека старт велике трке за 52.000 индекса на државним универзитетима у Србији. Према подацима Министарства просвете, број предложених бруцошких места за упис на основне студије 2019/20. године на универзитете чији је оснивач Србија укључујући и Војводину јесте: на буџету - 29.61, а самофинансирајућих - 22.813, што значи да ће бити подељено укупно 52.274 индекса.

Највеће интересовање и ове године као и претходних је на највећем и најстаријем универзитету у Србији, београдском, где ће бити и највише места за упис - 15.219, од чега 9.544 за буџетске и 5.675 за самофинансирајуће студенте.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ПРИЈЕМНИ ИСПИТИ ЗА БУДУЋЕ БРУЦОШЕ: Индекса готово дупло више него матураната

Крагујевачки универзитет планира да упише 3.783 бруцоша, од чега на буџет 2.408 и 1.375 студената који би сами издвајали новац за школовање. Универзитет у Нишу уписује 5.182 студета - 3.253 на буџет, а самофинансирајућих 1.929. У Новом Пазару је планиран упис 1.583 бруцоша, на буџет 684, а самофинансирајућих 899. Универзитет уметности у Београду уписаће укупно 426 студената, и то на буџет 278, а а самофинансирајућих 148, док ће приштински универзитет уписати 1.742, од чега на буџет уписује 1.098 а самофинансирајућих 644.

Универзитет у Новом Саду предложио је квоте које треба да усвоји Покрајинска влада. Према овом предлогу, биће уписан 9.321 студент, од чега ће на буџет бити уписано њих 5.397, а самофинансирајући ће бити 3.924 студента.

Матуранте који не успеју да упишу неки од државних факултета чека око 13.000 индекса на приватним универзитетима.

Међутим, Влада Србије одређује колико ће се академаца уписати на буџет.

- Влада ће ту одлуку донети на седници крајем недеље - речено нам је у Министарству просвете.

ДЕТАЉНИЈЕ:

* МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ ВОДЕЋИ У ТОЈ ОБЛАСТИ: Увек добар избор

* ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НОВОМ САДУ: Постаните струковни мастер инжењери

* СТОМАТОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ У ПАНЧЕВУ УПИСУЈЕ ОСАМНАЕСТУ ГЕНЕРАЦИЈУ: Модерне студије младих стоматолога

* МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ: Машинско инжењерство и Информационе технологије у машинству

* УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ, СА СЕДИШТЕМ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ: Од медицине и филозофије, до уметности и права

* НА ФАКУЛТЕТУ ЗА ФИЗИЧКУ ХЕМИЈУ ШИРОК СПЕКТАР ЗНАЊА: Разумевање света око нас

* УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ: Све подређено потребама деце

* ЕЛЕКТРОНСКИ ФАКУЛТЕТ У НИШУ: Од електронике и комуникација, до управљања системима

* ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЧАЧАК: Модерна знања са традицијом

* АКАДЕМИЈА ПОСЛОВНИХ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЕОГРАД: Развој практичних знања и вештина

* ВИСОКА ХОТЕЛИЈЕРСКА ШКОЛА У БЕОГРАДУ: Путовања и такмичења

* ТЕХНОЛОШКО-МЕТАЛУРШКИ ФАКУЛТЕТ СА ДУГОМ И БОГАТОМ ТРАДИЦИЈОМ: Резултати и углед признати у свету


Поједини факултети акредитовали су нове смерове, а неки још чекају акредитације. Међу студијским програмима који су одобрени је смер на београдском Машинском факултету - Информационе технологије у машинству - на који се уписује 60 студената: 20 на буџет и 40 самофинансирајућих.

- Добили смо акредитацију и понуда Машинског факултета тиме је проширена - каже за "Новости" Радивоје Митровић, декан овог факултета.

Када је реч о висини школарина, на већини факултета цена је иста као прошле године, а пет факултета одлучило се за поскупљење - Економски, Правни, Саобраћајни, Машински и Учитељски.

Највеће повећање школарине је на Саобраћајном факултету, где су студенти прошле године издвајали 90.000 динара за годину, сада ће морати да плате 108.000 динара. На Машинском је цена повећана са 66.000 динара на 72.000 динара, на Економском са 85.000 на 90.000 динара, на Правном са 95.000 на 99.000 динара, док је на Учитељском цена са 99.000 скочила на 102.000 динара.










ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ВЕЖБАЈТЕ УЗ “НОВОСТИ”: Тест опште информисаности за будуће бруцоше

На факултет могу да се упишу сви који су завршили четворогодишњу средњу школу, а добијање индекса зависи од успеха у средњој школи и резултата на пријемном испиту. Максималан број бодова које будући бруцош може да оствари је 100, и то 40 бодова доноси одличан успех у средњој школи, а 60 бодова сви тачни одговори на пријемном испиту.

Кандидати на основу успеха у средњој школи могу имати најмање 16, а највише 40 бодова, док се на пријемном може освојити од 0 до 60 бодова.

За улазак на буџет потребно је стећи најмање 51 бод, а за самофинансирање 30 бодова. Међутим, то зависи и од броја места на факултету, па се догађа и да бруцоши са великим бројем бодова не упадну на буџет.


Међутим, уколико је ученик изванредан у некој области па је освојио једну од прве три награде у трећем и четвртом разреду на републичком или међународном такмичењу - не мора да полаже пријемни. Њему се уписује максималан број бодова као да је урадио пријемни испит без грешке.

Студенти који се не упишу у овом року имаће нову прилику у септембарском уписном року на факултетима на којима остане места. Неки факултети расписују и трећи рок.

Министар просвете Младен Шарчевић препоручио је младима да бирају пре државне него приватне универзитете, али им је послао и једну важну животну поруку:

- Не бирајте студије само да бисте нешто студирали, већ када уписујете факултет размислите о себи, каријери и усавршавању, као и о заснивању породице.


ПОТРЕБНИ ДОКУМЕНТИ ЗА ПРИЈАВЉИВАЊЕ

* Сведочанства за сваки разред средње школе
* Диплома о положеном матурском испиту
* Доказ о уплати накнаде за полагање пријемног
* Дипломе са такмичења

КО ЗАКАСНИ, НЕ МОЖЕ НА ИСПИТ

Да би положио пријемни испит, будући академац, осим што треба да покаже велико знање, треба и да поштује строга правила која важе на пријемном испиту на свим факултетима. Уколико се неко од правила прекрши, од проласка на жељени факултет - нема ништа.

Тако се строго кажњава кашњење на пријемни, ко закасни неће имати прилику да полаже, али ни да буде рангиран, без обзира колико бодова има.

Такође, проблем може настати и уколико кандидат нема са собом неки идентификациони документ, као што је лична карта или пасош. Да би их дежурни наставници пустили да полажу пријемни испит, мора се прво установити њихов идентитет, чему и служи један од наведених личних докумената.

Поред личног документа, сваки кандидат треба да има листић са пријавним бројем, који се добија на пријављивању за пријемни, и плаву хемијску оловку, којом ће решавати тест.

Забрањено је коришћење било какавих додатних помагала - као што су мобилни телефони или други слични уређаји. На столу кандидат може имати само прибор који се добија од дежурног особља, а који је потребан за полагање испита - што зависи од факултета до факултета.

Није дозвољено држање хране на столу, разговор са другим кандидатима, нити одлазак у тоалет, док ће у посебним случајевима то бити дозвољено - уз пратњу наставника.

Пријемни испит траје три сата, а у првих сат времена није дозвољено напуштање просторије у којој се полаже испит. Такође, није дозвољено напуштање просторије ни пола сата пре истицања времена предвиђеног за полагање. О времену ће кандидати бити обавештавани.