БЕРЛИН - Када осете прве симптоме прехладе или стомачног вируса више од трећине Срба посеже за "бакиним кућним лековима", у Европи у томе предњаче Немци, док се Италијани и Белгијанци у највећем броју слуцајева ослањају на апотеку.

То је један од закључака петог Здравственог извештаја фармацеутске компаније Сстада, у оквиру које послује Хемофарм, представљеног на међународној конференцији у Берлину у оквиру пројекта "Будућност здравља".

Студија је показала да се на "кућне" лекове као што су чај од нане, пилећа супа, ђумбир, сода бикарбона или флаша са врелом водом највише ослањају Немци (49 одсто), Пољаци (42 одсто) и Срби (37 одсто).

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Антибиотик може да буде више отров него лек

С друге стране, за бакиним лековима најређе посежу Италијани (14 одсто) и Белгијанци (16 одсто), који лекове за прехладу или стомачни вирус проналазе у апотекама, као и Руси који су уверени да знају који им је лек потребан и сами га купују у апотеци, што чини половина њих (49 одсто). Већина испитаника се саветује са апотекаром када купују лек у апотеци, а о његовим дејствима највише се распитују Италијани (58 одсто), Сспанци (54 одсто) и Срби (47 одсто).

С друге стране, о дејству и ризцима лека на интернету се највише информишу у Русији (37 одсто) и Пољској (24 одсто), док др Гугла у том случају најређе "консултују" у Француској (10 одсто) и Белгији (10 одсто). Такође, истраживање је показало да, када осете прве симптоме неког блажег обољења, попут стомачног вируса, преглед код лекара у највећем проценту заказују Шпанци (38 одсто) и Белгијанци (24 одсто).

Студија спроведена у девет европских земаља међу 18.000 испитаника установила је да се два од три становника Европе још увек ослањају на класичну медицину, а да највеће поверење имају у Сспанији (76 одсто), Великој Британији (76 одсто) и Белгији (67 одсто), док је у Србији конвенционалној медицини верује 43 одсто испитаника.


Истовремено, сваки седми Европљанин губи или нема поверења у класичну медицине, наводећи да се здравстени систем више бави новцем него здрављем, а највише их је у Србији (24 одсто) и Русији (20 одсто).

Потпуно поверење у конвенционалну медицину има 12 одсто Срба, а 31 одсто наводи да верују класичној медицини, али се без обзира на то о одређеним темама информишу и едукују на интернету. Такође, више од трећине људи у Србији (34 одсто) интересује се и алтернативне правце у медицини као што су акупунктура, хомеопатија...

Прво међународно истраживање у име Штада Арзнеимиттел АГ спровео је институт за истраживање тржишта Кантар Хеалтх у девет земаља - Белгији, Француској, Немачкој, Италији, Пољској, Русији, Србији, Шпанији и Уједињеном Краљевству. У анкети су учествовали испитаници старости између 18 и 99 година.