СРБИЈА ће следеће године добити прве стручњаке са завршеним кратким програмима студија, у трајању до 18 месеци, потврдио је за "Новости" Бојан Тубић, помоћник министра за високо образовање. Национални савет за високо образовање донео је још крајем марта Правилник о организацији, спровођењу и издавању сертификата за кратке програме студија, али је он ступио на снагу тек сада, после објављивања У "Службеном гласнику".

На основу овог Правилника високошколске установе моћи ће да припреме кратке програме и доставе их Националном савету за високо образовање. Догодине се очекују први сертификати у рангу факултетских диплома.

- Закон је предвидео кратке програме студија, који би повезали високо образовање и тржиште рада - објашњава Тубић. - Они не би имали обавезу да се акредитују, већ се уводе смернице, које доноси управо овај правилник. Кратки програм студија може да упише свако ко има завршену четворогодишњу средњу школу и жели да се усаврши у некој области.

Наравно, могуће је да их упишу и они са вишом или високом стручном спремом, ако желе усавршавање у својој или некој другој грани. У Министарству претпостављају да ће највеће интересовање бити за ИТ сектор.

Како је правилником предвиђено, кратки програми организују се у обиму 300 - 600 часова активне наставе и могу трајати од три до 18 месеци. Полазник на крају стиче сертификат са описом посла за који је оспособљен и компетенцијама.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Од септембра кинески факултативно у гимназијама

Циљ увођења кратких програма у образовни систем, како кажу у Националном савету за високо образовање, јесте да се у кратком периоду омогући ефектно и ефикасно образовање и обука стручњака за конкретан посао, који по нивоу компетенција и сложености одговара високом оразовању, а на основу исказане потребе послодавца.

БОДОВАЊЕ УСПЕШНОСТ студента ће се континуирано пратити и изражавати поенима. Максималан број поена износи 100 по сваком предмету. Полазник стиче поене кроз рад у настави и испуњавање предиспитних обавеза, као и полагањем испита. Максималан број поена које може да стекне кроз предиспитне обавезе износи 70.

По речима др Хасана Ханића, из Националног савета, цео систем је организован по угледу на праксу која већ постоји у европским земљама. Кратки програми су флексибилни, за разлику од формалних студија, и могу се мењати сваке године у складу са захтевима тржишта.

- Уколико полазник касније жели да упише факултет, а исти или сличан предмет већ постоји у кратком програму који је завршио, високошколска установа може да му призна испит - каже др Ханић, и додаје да ће вероватно највише интересовања бити за курсеве веб дизајна и програмирања, за стицање менаџерских, лидерских и такозваних меких (међуљудских) вештина, које се ретко изучавају на факултетима, а помажу у практичном обављању одређених послова.

Ту су и програми језика, па кратки програми из различитих уже стручних области за банкаре, рачуноводствени итд... Све њих може да реализује акредитована високошколска установа, а настава може бити организована класично, у просторијама високошколске установе, као настава на даљину и комбиновањем ова два начина.

Услов је само да за то има подршку бар једног послодавца, који писмено изрази спремност да своје запослене упише на курс или да запосли оне који су прошли кратки програм.