НИЈЕДАН предлог за уклањање или стопирање подизања неког спомен-обележја за десет месеци, откад је донет Закон о ратним меморијалима, није стигао на адресу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Иако су надлежни најављивали да су доношењем прописа први на листи за уклањање и то најкасније до јесени, спомен-плоча Аћиф-ефендији у Новом Пазару и споменици припадницима терористичке Ослободилачке војске Прешева, Бујановца и Медвеђе (ОВПБМ), то се до данас није догодило.

Списак споменика недостојним личностима је подугачак,а највећи број њих и даље се налази на југу Србије и у Војводини. Не само да су меморијали остали, већ одборници СДА Сулејмана Угљанина у Тутину и Новом Пазару ових дана иницирају преименовање по терористима и окупаторима.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Саветници за заштиту од вршњачког насиља ускоро у школама

И док Пазарци предлог још нису ставили на дневни ред, у Тутину је чак 800 улица прошле недеље добило нове називе. Тако су се међу њима нашле контроверзне личности попут Аћиф-ефендије и Адема Демаћија, идеолога сепаратизма косовских Албанаца. У образложењу предлога за промену назива улица, СДА Санџака је навела да тренутни називи "ни на који начин не одражавају оно што Нови Пазар јесте, нити се могу сматрати одразом идентитета Новог Пазара и његових грађана".

Став да више неће бити прихваћена ниједна иницијатива која вређа верска и национална осећања, историјске тековине, велича фашистичке и сепаратистичке идеје, остао је засада само мртво слово на папиру. Закон је, како је најављивано, требало да буде кочница појединцима у локалним срединама да се баве оваквим питањима и да ова област буде у искључивој надлежности државе. То се, међутим, није догодило.

Споменик Ридвану Ћазимију у Великом Трновцу / Фото П. Милошевић

У Министарству за рад на питање "Новости" колико је спорних меморијала у Србији, истичу да они воде "јединствену евиденцију о свим ратним меморијалима".

- Ми успостављамо јединствену евиденцију у научноистраживачке сврхе, те стога одговор на постављено питање не можемо у потпуности дати, јер нам није у надлежности - истичу у Министарству.

Пресудну улогу када су спомен-обележја у питању има Савет, формиран Законом о ратним меморијалима. Он одлучује о условима за подизање нових и уклањање старих војних меморијала, водећи рачуна о томе како они изгледају, шта на њима пише, о димензијама, о томе да ли такве личности заслужују обележје. Мишљење Савета би на крају требало да парафира министар Зоран Ђорђевић. Савет чине професор историје, представник Српске академије наука и уметности, представник Завода за заштиту споменика културе и четири члана државне управе, односно министарстава за рад, одбрану и спољне послове.

Подизање спомен-обележја годинама је било у вакууму урбанистичких закона, као и надлежности централне и локалне власти. Пракса је показала да се споменици недостојним личностима, због неефикасности државних органа, веома тешко уклањају. Број свих спорних знамења нико не зна, нити је годинама ико у држави био овлашћен да о томе води бригу. То је довело до тога да је Србија пуна споменика, који ничу мимо икакве контроле.

КОНТРОВЕРЗНА ЛИСТА

АЋИФ-ЕФЕНДИЈА био је градоначелник Новог Пазара током Другог светског рата и партизани су га стрељали због сумње да је сарађивао са окупатором. Бошњачко национално вијеће је покренуло поступак његове рехабилитације, али судски процес још није завршен.

У Новом Пазару требало би да добију улице и контроверзне личности са Косова - Шабан Полужа, Ибрахим Ругова, Адем Демаћи, али и поједини догађаји попут Сјеничке конференције 1917. године на којој су се градоначелници санџачких општина изјаснили за независност.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: НАТО бомбе и данас убијају децу

"ПОДМАЗАНО" ПОСТАВЉАЊЕ

ВЕЛИКИ број непримерених обележја "подмазан" је страним донацијама, а локални челници испуњавали су на тај начин жеље многих амбасадора. Спомен-плочу нацисти и ратном злочинцу Аћифу Хаџиахметовићуу центру Новог Пазара у августу 2012. године открили су челници Бошњачког националног вијећа Есад Џуџо, тада Џуџовић, и Сулејман Угљанин, тадашњи министар.