Председник Комисије за истраживање последица НАТО бомбардовања Дарко Лакетић износи, за "Новости", да је у сарадњи са Институтом "Батут" урађено научно-медицинско истраживање које је показало да је постојао токсин који је децу од пете до девете године учинио подложнијом на настанак малигних болести.

Он је објаснио да је истраживање спроведено на генерацији деце рођеној након НАТО бомбардовања јер је било могуће искључити све факторе ризика, што није могуће када се испитује старије становништво.

- Као испитивану групу смо узели децу, јер ту не постоје фактори ризика и само истраживање зато има велику научну вредност - напомиње председник Комисије за истраживање последице НАТО бомбардовања.

У наредној фази истраживања Комисија ће покушати да идентификује о ком токсину је реч, додаје Лакетић.

- Од тренутка излагања токсину до манифестације болести потребно је да прође неко време. За малигне болести крви треба око осам година, а за солидне туморе од 14 до 18 година. Имамо довољну временску дистанцу да урадимо истраживање - истиче Лакетић.

Он објашњава да постоје чист и прљав осиромашени уранијум.

ДОКАЗИ И ЕМОЦИЈЕ Подсећајући на бројне састанке са представницима Италијанске комисије која је формирана за утврђивање смртности војника из састава Кфора из ове земље који су били на Космету, др Лакетић истиче да су посебно емитивни били састанци са члановима породица преминулих италијанских војника. Они имају врло озбиљне доказе о повезаности смрти својих најближих са боравком на терену који је бомбардован на подручју КиМ.

- Чист осиромашени уранијум настаје као споредни продукт фисије у реакторима. Прљави осиромашени уранијум је истрошено нуклеарно гориво где постоје и примесе плутонијума, америцијума, а они повећавају токсицитет. Значајно за осиромашени уранијум јесте да је он нефротоксичан (оштећују бубреге), цитотоксичан (оштећује ћелије) и канцероген - напомиње Лакетић.

ПРОЧИТАЈТЕ И: НОВЕ ЖРТВЕ НАТО БОМБАРДОВАЊА: Непознати токсин децу учинио подложнијом на малигне болести

Уранил јон лако реагује са биолошким молекулима, што осиромашени уранијум чини штетним. Лакетић подсећа да је НАТО током агресије циљао објекте инфраструктуре у којима се налазе једињења са јачим негативним ефектом на људском здравље него уранијум. Као пример наводи Крагујевац, у ком су погођени електротрансформатори пуни трафо-уља.

Он истиче да Србија сада може да спроведе мере превенције становништва, рано лечење и асанацију животне средине где је неопходно. Подсећа да је НАТО агресија извршена противправно - без сагласности Савета безбедности. Због тога, додаје, Србија има право да тражи помоћ у лечењу, превенцији, санацији животне средине пре свега од западних земаља. Први прелиминарни извештај о последицама бомбардовања биће објављен 2020. године.