КОМЕ од српских организација и удружења из региона и дијаспоре ће отићи око 800.000 евра, колико држава годишње одваја за помоћ нашим сународницима у свету, знаће се до краја месеца. Конкурс за суфинансирање програма који је расписала Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, при Министарству спољних послова, закључен је 1. априла. Пројекти, међутим, још стижу поштом.

До 8. априла, како нам је потврђено у МСП, стигла су 132 пројекта из региона и 156 из дијаспоре, а очекује се да ће их укупно бити више од 600. Српска удружења овај новац користе за отварања школа или допунске наставе на српском, информисања на српским порталима (у Албанији), објављивања књига на матерњем језику, посету деце Београду...

По речима Александра Чотрића, из скупштинског Одбора за дијаспору, ово је само део новца који држава одваја. Министарство културе сваке године даје паре за културне програме и информисање на српском језику у државама бивше Југославије, плус Албанија, Румунија и Мађарска, а Министарство просвете стипендије за 18 академаца за студије у нашој земљи. Финансира се и школовање на српском у 30 земаља. За допунску наставу годишње се из буџета издваја милион евра.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Шта кажу припадници дијаспоре о субвенцијама за повратак


Удружења Срба из региона и дијаспоре више пута су тражила веће буџете. Осим пара, по речима Чотрића, траже и једноставније и брже процедуре за добијање нашег држављанства.

- Најбољи положај имају Срби у Румунији и Мађарској, а најгори у Црној Гори и Албанији - додаје Чотрић. - У Румунији их има око 17.000, имају школе и свог посланика, а Румунија издваја за њих око 800.000 евра годишње. У Мађарској их је око 10.000, такође имају школе, а гимназију "Никола Тесла" у Будимпешти похађају и наша деца из Београда, Ниша, Крагујевца... Одатле имају лакшу проходност за факултете у ЕУ.

У Црној Гори живи око 200.000 Срба, који чине трећину становништва, па би требало да их буде толико и у власти, судству, полицији, али су ови проценти једноцифрени.

Срби окупљени код манастира Бешка на Скадарском језеру / Фото Б. Субашић


- На прошлом попису, пре девет година, пет одсто људи мање се изјаснило као Срби него на попису пре тога - каже Чотрић.

Са огромним тешкоћама срећу се и Срби у Албанији, где их има око 30.000, у Скадру и у Фијери. Пре годину дана усвојен је закон о националним мањинама, али се није пуно тога променило. Србија и СПЦ помажу организовање курсева српског језика, али Срби немају право употребе свог језика и писма као службеног.

УПРАВА БЕЗ ДИРЕКТОРА

ПРЕДСТАВНИК Српског националног савјета Црне Горе Момчило Вуксановић на прошлонедељном скупу Срба из региона изразио је незадовољство што Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону није конституисана. Ова Управа, кажу у МСП, уредно ради од 2014. Она има три помоћника, иако нема директора.