ЗАПРЕПАШЋЕНА сам бруталношћу напада Бранке Прпе на мој лични интегритет, али сам једнако згрожена и тиме како она фалсификује Славка Ћурувију каквог смо га познавали ми који смо са њим радили у листу "Европљанин". Он је био патриота, није био издајник, каквим су га у данима уочи убиства приказивале "Политика експрес" и Радио-телевизија Србије. Не разумем зашто Прпа сада наставља тамо где је Ђорђе Мартић стао, када је објавио да је "Ћурувија дочекао бомбе".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Бранка Прпа у Специјалном суду: Реченица која је Ћурувију коштала живота

Овако, за "Новости", новинарка Љиљана Смајловић коментарише Прпину изјаву дату у интервјуу за подгоричку "Побједу" да је њеном невенчаном супругу "пресудила" реченица изговорена на вечери са званичницима америчког Стејт депертмента, да против Слободана Милошевића треба да буде подигнута хашка оптужница, алудирајући на то да је управо Смајловићева, која је присуствовала вечери то касније дојавила Милошевићу. Прпа је, између осталог, навела да је Ћурувија ту реченицу изрекао као одговор на питање америчких званичника: "Шта да радимо са Милошевићем?".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - За убиство Ћурувије 100 година, убица и наручиоци атентата још непознати (ФОТО)

Смајловићева тврди да никоме, па ни Милошевићу, није могла да пренесе да је Славко предлагао хашки суд за Милошевића, јер он то није ни рекао. Поред тога наводи и да за време њиховог боравка у Вашингтону није било никакве вечере са "званичницима Стејт департмента", већ са Сорошевим помоћником Џоном Фоксом и да је на истој било њих четворо:

- Славко није предлагао никакву хашку оптужницу против Слободана Милошевића. Мислим да бих чула да је тако нешто рекао, пошто сам највећим делом разговора ја преводила за све њих. Додајем да би помињање ратних злочина било бесмислено, јер је вечера била у децембру 1998. године, а бомбардовање ће почети тек крајем марта 1999. Осим тога, Американци су давно пре тога правили хашки суд да оптуже Србе, мислим да им за ту идеју није био потребан Славко Ћурувија.

Надаље, Смајловићева истиче да је једино што је тачно у Прпиној изјави чињеница да је са њима у децембру 1998. године путовала у Вашингтон.

- Превела сам Славков говор пред Хелсиншком комисијом америчког Конгреса, а инсистирао је и да путујем са њим како бих могла да га прочитам ако њему не омогуће да напусти земљу - каже Смајловићева. - Осим тога, ни Бранка ни Славко нису добро говорили енглески и преводилац им је био потребан и за састанке са новинарима и са потенцијалним донаторима.

Љиљана Смајловић

Смајловићева демантује и Прпине тврдње да ју је Ћурувија избацио из стана када се није сложила са његовим интервјууом датим за Би-Би-Си, у којем је критиковао Милошевића и његову политку, мислећи "да их на тај начин угрожава и да могу имати проблеме":

- Овде госпођи Прпи неће помоћи принцип "мртва уста не говоре", јер су сведоци били Драган Бујошевић и Иван Радовановић. Њих двојица знају и да се нисам сама позвала да говорим на Славковој сахрани. Не разумем зашто Бранки сада смета и што сам тада критиковала НАТО и поредила Славкове убице са НАТО убицама, будући да сам само цитирала Славка са последњег редакцијског састанка: "Ми смо противници овог режима, али смо патриоте и противници незаконите и нелегитимне интервенције НАТО."

Смајловићева наводи и да не разуме Прпин "бес због пресуде одговорнима за убиство Ћурувије".

- По мени, боља је правда коју чекаш макар и двадесет година од правде коју никад не дочекаш. Можда би се ту са мном и Славко сложио. Свесна сам да сам се замерила Бранки Прпи када је "Политика" објавила да је она тужила Славкову децу за остатак Славкове имовине, али ми никад није пало на памет да би њена одмазда могла да буде оптужба за Славково убиство. Мало прикривена, додуше - закључује Смајловићева.

Поводом Прпине изјаве реаговали су и из Комисије за истраживање убиства новинара, чији је Смајловићева један од чланова. Истичу да су "запрепашћени подмуклим нападом" и то двадесет године после Ћурувијиног убиства и неколико дана након пресуде којом су одговорнима за злочин изречене казне од стотину година затвора.

- Комисија за истраживање убиства новинара подсећа да је Бранка Прпа од настанка Комисије омаловажавала њен рад и одбацивала сваку могућност да Комисија допринесе да убице буду изведене пред лице правде - наводи се у саопштењу. - Питамо се зашто је госпођа Прпа толико огорчена пресудом службеницима Државне безбедности и шта је могло да је натера да, са двадесет година закашњења, почне лично да оптужује и уредницу "Европљанина" Љиљану Смајловић. Подсећамо да су и Веран Матић и Љиљана Смајловић, због борбе да се оконча некажњивост злочина над новинарима, већ месецима изложени нападима људи који су у "Политици експрес" 1999. отворили сезону медијског лова на Славка Ћурувију. Напад Бранке Прпе није мање бруталан и бескрупулозан од напада Горана Козића и Ђорђа Мартића.

Бранка Прпа

ПРПА: ЉИЉАНИНИ "РЕПОВИ ИЗ ПРОШЛОСТИ"

ЧОВЕК неке ствари не спомиње из личне коректности, а Љиљана Смајловић се и те како потрудила да буде некоректна према мени у тексту "Трећи метак Бранке Прпе" - истиче Бранка Прпа, одговарајући на питање "Новости" због чега овакве чињенице износи тек двадесет година после убиства Славка Ћурувије.

Она је у интервјуу "Побједи" казала да је у поменутом тексту, објављеном у "Политици" 2014. године, у време кад је Смајловићева била главна уредница, детаљно анализиран њен приватни живот, лични однос са Славком, а све са циљем да се доведе у питање као сведок убиства.

- Сада је време да се кажу неке чињенице које се вуку као репови у протекле две деценије - каже за "Новости" Прпа. - Смајловићева је оптуживала режим за убиство и исто тако је тај режим и његову кривицу амортизовала. Ово што сам рекла је сума сумарум две деценије њеног деловања. Ја не учествујем у прогону Љиљане Смајловић, али је време да јавност буде упозната са свим њеним лицима.

Свеће на месту убиства Ћурувије


УНС: ЗЛОНАМЕРНИ НАПАД

Удружење новинара Србије у саопштењу издатом у понедељак увече најоштрије осуђује бескрупулозни напад Бранке Прпе на Љиљану Смајловић, некадашњу уредницу "Европљанина" и председницу Суда части УНС-а.

- Овај напад има за циљ да доведе у питање интегритет некадашње блиске сараднице Славка Ћурувије, која је последње две деценије један од најупорнијих бораца да се пред суд доведу и казне починиоци и налогодавци убиства власника "Дневног телеграфа" - наводи УНС. - Злонамерни лични напад Прпе на Смајловићеву долази у време када је коначно донета историјска, првостепена осуђујућа пресуда оптуженима за убиство Славка Ћурувије. Ово је такође и напад на Комисију за истраживање убистава новинара, коју је Прпа годинама јавно дерогирала.

ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА

ПРЕД Специјалним судом у Београду, пре десет дана је изречена првостепена пресуда четворици оптужених за умешаност у убиство Славка Ћурувије, 11. априла 1999. године, у центру Београда, у јеку НАТО бомбардовања. Радомир Марковић, некадашњи начелник Службе државне безбедности, осуђен је на 30 година затвора, као подстрекивач на тешко убиство. Иста казна изречена је и Милану Радоњићу, бившем шефу београдског Центра државне безбедности, коме се на терет стављало саизвршилаштво. За исто дело Ратко Ромић, бивши оперативац РДБ, и Мирослав Курак, припадник Службе, осуђени су на по 20 година затвора. Суд је стао на становиште да је убица непозната особа, иако је Тужилаштво као непосредног извршиоца означило Курака.