СЕДАМ одмаралишта која су некада припадала српским и предузећима из БиХ нашло се на тендеру по новом хрватском закону о управљању државном имовином. Она ће бити дата у закуп на 30 година, са накнадном могућношћу откупа, упркос томе што су за многе од ових некретнина и даље у току судски поступци.

Прочитајте још: Највише српске имовине пријављено у Хрватској

Реч је о бившем српском одмаралишту "Грађевинари", у Градцу, затим два одмаралишта на острву Угљан, од којих је једно било српско, а друго власништво БиХ, као и у Дубровнику, Лукорану, Живогошћу, Бристу и неизграђеном земљишту од 1.824 квадрата у Сућурају, на Хвару. Рок за подношење понуда за тродеценијски закуп истиче 16. априла.

Прочитајте још: Линта: Хрватска наставља отимања српске имовине

Ово је други јавни позив за рентирање српских и босанских некретнина. Први је Министарство државне имовине Хрватске објавило за 15 локација, у новембру прошле године. Тада су у закуп дата одмаралишта у Градцу "Робних кућа Београд", "Ђуре Салаја", затим "Трговци", "Вила Босанка", "Саобраћајци", Х2О, "Мостарци", "Валтер Перић", "Хит Подаца (Мостар)" и експрес ресторан "Градац", али и одмаралишта Општине Врачар у Сланом, "Пионир Сомбор" на Рабу, "Партизан" у Биограду на Мору и хотел "Нови Сад" у Игранама.

Удружење "Одузета имовина", са седиштем у Новом Саду, обратило се хрватском омбудсману, тражећи да Загреб забрани располагање и преузимање средстава фирми, државних институција и локалних самоуправа из Србије. Према речима председника Удружења, адвоката Зорана Ристића, различитим актима Хрватске, од српских и босанских предузећа и институција одузета је имовина вредна око две милијарде евра. Више од 18 година око 180 оштећених фирми није у могућности да користи своје некретнине, а настала штета достиже више стотина милиона евра.

- Пред хрватским правосуђем води се више од 300 поступака - каже Ристић. - Оштећени су се преко удружења обратили на 200 адреса. Сви захтеви пред хрватским органима и судовима одбијени су, представке поднете Европском суду у Стразбуру проглашене су неприхватљивим, а одлука, чије се образложење своди на то да је подносилац изгубио права пре него што је Загреб ратификовао Конвенцију о људским правима, супротна је пракси Европског суда.

Фото Медија центар Зоран Ристић

Удружење је поднело жалбу Комитету за људска права при УН и у припреми је захтев за решавање спора пред арбитражом ОЕБС.

ЖЕНЕВА ВРШИ МОНИТОРИНГ

КОМИСИЈА за права човека у Женеви извршиће у октобру мониторинг над Хрватском, по нашој пријави, јер сматрамо да нам је угрожено право на имовину. У односу на правна лица из Македоније и Словеније, која су остварила своја права, фирме и институције из Србије и БиХ су дискриминисане - открива Ристић.