МУШКА плодност смањена је за 52 одсто у односу на седамдесете године прошлог века! Штетне честице из пластичне амбалаже један су од узрока овога, показују подаци. Доказано је да доводе до смањења броја сперматозоида код мушкараца, док су код жена разлог све чешћих појава спонтаног побачаја, стерилитета и ендокриних проблема, кажу, за "Новости", домаћи стручњаци из области репродуктивне медицине.

Према подацима са прошлонедељног скупа о вантелесној оплодњи "Европа у Србији - ИВФ", сваки шести пар у нашој земљи суочава се са проблемом неплодности. Да је тај број све већи, показује и пракса.

- Проблеми раног пубертета, раног уласка у менопаузу, болести штитне жлезде, неплодности и смањења броја јајних ћелија све су учесталији. Ови проблеми изазвани су загађењем, пестицидима и храном која садржи антибиотике, хормоне и тешке метале. Такође је доказано да је ендокрини систем врло осетљив на бисфеноле из пластике. Чињеница је да они штетно утичу на плодност и да могу да поремете читав процес, од самог формирања фоликула до сазревања јајне ћелије - каже проф. др Светлана Спремовић Рађеновић, специјалиста гинекологије и субспецијалиста ендокринологије у ГАК "Народни фронт".

Бисфенол А (БПА) се користи у производњи пластичне амбалаже за разне производе, као што су вода, сокови и готова храна. Према истраживању, овај састојак из пластике доспева у организам, "опонаша" поједине хормоне и ремети наш ендокрини систем.

Поремећај се не појављује преко ноћи. У телу се овај састојак таложи годинама, подмукло, не даје никакве симптоме, али може да има здравствене последице и да буде узрок болести које се преносе и на наредне генерације.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Честице пластике откривене у флашираној води

- Када то узмете у обзир, да ли је заиста толико тешко да млеко, воду и основне животне намирнице не пакујемо у пластику? - пита се наша саговорница.

ЗАБРАНА ОД 2021. ГОДИНЕ У земљама ЕУ из еколошких разлога предвиђена је забрана пластичних предмета за једнократну употребу од 2021. године. Пластични прибор за јело, тањири за једнократну употребу, сламке, штапићи за уши, штапићи за придржавање балона, кутије за храну и чаше од експандираног полистирена неће бити у употреби. - Надам се да је то почетак избацивања пластичне амбалаже из свакодневне употребе и да је следећи корак паковање воде и хране у посуде другачијег материјала - каже проф. др Спремовић Рађеновић.

На вишеструко повећање неплодности због штетног утицаја састојака из пластике указано је на америчком конгресу о репродуктивној медицини у Денверу, на којем су учествовали и лекари из Србије. Међу њима је био и професор др Сава Мићић, уролог и један од водећих стручњака у лечењу мушког стерилитета.

- Између 1973. и 2011. године, концентрација сперме мушке популације западних земаља опала је за више од половине. Показало се да све што има честице пластике отпушта штетне састојке и утиче на рад и размножавање ћелија сперматозоида. Када су сви резултати мушкараца и жене добри, а трудноће нема, најновијим молекуларним тестовима може да се утврди да ли је узрок мушке неплодности управо накупљање штетних материја у телу - каже проф. Сава Мићић.

Професор Мићић наводи да у Србији постоји само једна лабораторија која може да открије честице пластике у телу, и да мери оштећење елемената ДНК, али ови тестови нису доступни широј јавности и засада се спроводе у научне сврхе.

Ипак, уролог на основу детаљног прегледа може да претпостави да постоји вишак лоших материја у организму мушкарца који утиче на стварање сперматозоида и да пропише терапију медикаментима у трајању од три до шест месеци. Проблем може да се лечи комбинацијом лекова који стимулишу производњу, побољшавају квалитет сперме и блокирају негативне ефекте спољне средине.


АНКЕТА: КОЛИКО ЧЕСТО КОРИСТИΤΕ ПЛАСТИКУ?


МИЛАН ЛАЗИЋ (66), ПЕНЗИОНЕР

ПЛАСТИКУ користим сваки дан у већим количинама, посебно за прехрамбене производе. Већина производа се пакује у стварима од пластике, тако да их морамо узимати и ако не желимо. Алтернативе засада нема и тешко да ће је бити у наредном периоду.


СТРАХИЊА ВУЧИЋ (30), ЕКОНОМИСТА

НАЈВИШЕ користим пластику када купујем разне врсте пића, посебно газираних. За паковање хране је не користим толико. Требало би да се забрани коришћење пластике, али ће то бити веома тешко. За почетак треба свако да користи папирне кесе уместо пластичних.


МИЛИЦА ФАЈГЕЉ (30), ПРОДУЦЕНТ

КОРИСТИМ само флаше, нажалост. Прехрамбене производе у пластици избегавам максимално. Било би добро када би се производи паковали у стаклу, али је оно доста скупље. Мислим да се гушимо у пластици, јер је свуда присутна, а тешко да се може заменити.


ВЕСНА ДЕМАЈО (73), ПЕНЗИОНЕР

Почела сам у последње време да водим рачуна о коришћењу пластике, па тако када купим две врсте воћа, ставим их у исту кесу и налепим два рачуна. Такође, све више користим цегер. Нисам размишљала

толико о штетним последицама, ионако је околина загађена.


НИНА ШУТИЋ (25), МЕНАЏЕР ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Готова јела и флаширана вода су ствари које купујем у пластици. У маркет доста пута одем са торбом, али понекад заборавим па морам да узмем кесу. Размишљам често о последицама које пластика може донети по здравље човека, па је зато максимално избегавам.