Сарадњу Србије и НАТО подржава трећина грађана, али се чланству наше земље у том војном савезу противи 79 одсто грађана, а 64 одсто не би прихватило извињење Алијансе због агресије на СР Југославију 1999. године.

То је показало недавно истраживање јавног мњења о односима Србије и НАТО Института за европске послове, чије теме су биле подршка чланству Србије у НАТО, разлози бомбардовања и прихватање извињења, као и оцена и корист срадње Србије и НАТО.

Према мишљењу највећег броја грађана, разлози бомбардовања Србије односе се на војне, политичке и економске интересе САД-а и Запада, иако је, како се наводи, до 2018. године, главни узрок, по мишљењу испитаника, била политика Слободана Милошевића.

Чланство Србије у НАТО подржава тек 10 одсто испитаника, али је за сарадњу 31 одсто испитаника - у нешто већем проценту мушкарци и испитаници из Војводине и Београда, док 61 одсто не подржава - нешто више жене и испитаници из централне Србије, док 8 одсто не зна да одговори.

Међу испитанима, 32 одсто се изјаснило да зна да Србија од 2015. има највиши статус земље партнера НАТО и да је имала 109 заједничких војних вежби са НАТО и земљама чланицама НАТО у последњих седам година.

Интензивну сарадњу Србије са НАТО у последњих седам година скоро половина испитаника - 49 процената, оцењује негативно и то су у нешто већем проценту мушкарци, као и испитаници са завршеном основном школом.

Мање од трећине, 29 одсто испитаних ову сарадњу процењује као позитивну, а 22 одсто не зна да одговори на то питање.

Такође, мала је разлика између оних који сматрају да је, након 20 година од бомбардовања, време да дође до помирења - 43 одсто сматра да је време да до помирења дође, а 46 одсто да није, док 11 одсто не зна да одговори на ово питање.

Извињење НАТО-а због бомбардовања прихватило би 30 одсто грађана, шест одсто не зна, док је 64 процената оних који не би прихватили извињење, и међу њима је више жена, становника Западне Србије и Шумадије, док са порастом година старости расте број испитаника који не би прихватили извињење због бомбардовања.

Када је реч о оцени односа Србије и НАТО, највише испитаних дало је најнижу оцену - 1, а најмање оцену 5, па је просечна оцена - 2,13.

„Однос између Србије и НАТО 38,3 одсто испитаника оцењује оценом 1, 21,5 процената даје оцену 2, трећина оцену 3, 4,9 одсто оцену 4, а три процента оцену 5. Просечна оцена износи 2,13“, наводи се у саопштењу.

Фото: Д. Миловановић

Такође, примећено је да нешто више просечне оцене дају жене, испитанци старости до 45 година, као и становници Западне и Источне Србије.

Такође, 22 одсто грађана сматра да Србија може да има користи од чланства у НАТО-у и такав став присутнији је код мушкараца, грађана старости до 30 година, средњег и високог образовања и свих региона, осим Западне Србије.

По том питању 15 одсто грађана нема јасан став, док је 63 одсто оних који сматрају да чланство у НАТО-у неће донети никакву корист Србији, а међу грађанима који деле овај став више је старијих од 30 година, оних са завршеном основном школом, као и грађана региона Западна Србија.

Када је у питању процена броја страдалих од последица НАТО бомбардовања, највећи број испитаника - њих 45 одсто, наводи одговор “између 2.000 и 5.000“.

Институт је, у сарадњи са Нинамедиа истраживачком кућом, истраживање спровео од 8. до 14. марта, на репрезентативном узорку од 1.207 испитаника.