Циљ војна интервенције НАТО на СРЈ био је да се са међународне сцене уклони земља која се успротивила новом поретку, али и да се упозоре друге земље да би могло исто да им се догоди, што је касније довело до нове трке у нуклеарном наоружању и појаве нових нуклеарних сила, сматра Владислав Јовановић, у време интервенције НАТО амбасадор СРЈ при УН.

Он додаје да је Србија при томе „додатно кажњења" тако што јој је на силу отета покрајина и направљена квази-држава.

"Идеја о бомбардовању била је у мислима међународне заједнице и 10 година раније и било ко да је био на челу Србије уколико је држао до суверентитета и незавсности имао је да буде кажњен", рекао је Јовановић за Тањуг.

Он подсећа у прилог овој тези да је почетком 1990-их први човек Конгерса Боб Дол у Приштини рекао "живело независно Косово", након чега је с правом, како каже, био протеран из земље.

Он сведочи и да је преко њега амерички амбасадор Ворен Зимерман у децембру 1991. послао ултиматум Милошевићу да ће Београд бити бомбардован ако на Косову избију сукоби, како је он рекао, кривицом српске стране.

Седам година касније, амерички државни секретар Медлин Олбрајт, уочи доласка у Рамбује, каже Јовановић, изјавила је да Милошевићу лествицу морају поставити тако високо да не може да је прескочи.

"Захтеви стављани пред руководство СРЈ током преговора у Рамбујеу и на конферернцији у Паризу, вођени да би се решила косовска криза, били су такви да их нико у свету, ко држи до суверенитета и независности никада не би испунио", оцењује Јовановић.

Аргументи које су потезали да се интервенција могла избећи, како каже, дематовали су њихови људи.

"Кисинџер је рекао ниједна земља која држи до себе и независност не би могла да прихвати услове капитулације", рекао је он.

Уклањање земље која није поклекла једини је и главни разлог за бомбардовање, додаје Јовановић и каже да је све друго пред-текст стваран ради демонизацјие српског народа, између осталог и једном неодговорном игром бројева о катастрофалном када се "играло" бројевима од 100, па и 300 хиљада мртвих Албанаца.

Владислав Јовановић


Јовановић оцењује и да је Вашингтон, интервенцијом на СРЈ, истовремено послао поруку свим мањим земљама да ће исто тако проћи ако буду оспоравали америчку хегемонију, али и Русији, која је тада била на коленима и Кини, "непоправљеној" након инцидента на Тјенанмену.

"Као последицу добил смо супротно - Русија и Кина почеле су војно да јачају јер су разумеле да би образац за бомбардовање СРЈ могао бити примењен даље. Мале и средње земље схватиле су да их једино поседовање нуклеарне бомбе и ракета може заштити од зловоље великих и тако је почела нова трка у нуклеарном наоуржању", сматра он.

Појавиле су се нове нуклеарне силе као што су Пакистан, Северна Кореја, Иран, док је низ других, попут Турске, Египта, Индонезије јавно означиле спремност да се прикључе нуклеарном програму.

Бивши дипломата оценио је да је огромна штета коју је Србија преживела донекле санирана, а мерила се десетинама милијарди долара.


"Бомбардовани смо касетним бомбама, које тада нису биле забрањене и осиромашеним уранијумом који није смео да буде употребљен према земљи чији су тенкови били стари и чији се окоп могао пробијати класичним мецима и гранатама", рекао је Јовановић.

"Били смо нека врста жртвованог демографског материјала и зато НАТО и Америка, посебно би морали да имају много већи осећај стида и одговорности и да признају, не само да бормардовање није било леглано, већ да је било злоциначко", казао је Јовановић и додао да би они морали и да плате трошкове лечења деце и свих других грађана.

Бивши амбасадор при УН подсетио да се све ове године може чути "изражавамо жаљење", и да ти исти избегавају да кажу "извињавамо се", иако је то једино што може да води ка стаблизацији односа и репарацији штете.