КОД деце узраста од пет до девет година, рођене после 1999, постоји тенденција раста оболевања од малигних болести, пре свега болести крви. На ту групу деце недвосмислено је деловао неки токсични фактор који ју је учинио осетљивијом за оболевање од најтежих болести у односу на друге генерације истог узраста. Сада је од суштинског значаја да се прецизно одреди узрочник, јер је у то време, осим бомбардовања пројектилима са осиромашеним уранијумом, било и мноштво других еколошких акцидената.

Прочитајте још - ПОСЛЕДИЦЕ НАТО БОМБАРДОВАЊА: Стручњаци траже помоћ премијерке

Ово је у уторак саопштио др Дарко Лакетић, председник Комисије за истрагу последица НАТО бомбардовања 1999. године на здравље грађана Србије. Он је на конференцији за медије одржаној у Дому Народне скупштине у Београду представио прве резултате научно-медицинске студије коју је Комисија урадила на основу података Института за јавно здравље "Милан Јовановић Батут" у Београду.

- Током овог истраживања анализирали смо учесталост малигних обољења деце рођене у централној Србији пре и после НАТО агресије - рекао је Лакетић. - Пратили смо учесталост одређених малигних болести различитих генерација, али у истом узрасту. Усредсредили смо се на податке о деци, јер код одраслих постоји мноштво других фактора ризика, попут пушења, који утичу на оболевање од карцинома.

Знатан пораст оболевања постојао је и у узрасту од 15 до 18 година, али резултати, када је реч о тој групи, могу бити познати тек за неколико година.

- Ми смо земља жртва, која не само из својих, већ и из цивилизацијских разлога мора да зна истину о последицама НАТО бомбардовања по здравље становништва - казао је Лакетић. - Новца за даља истраживања има, имамо и стручњаке, али ће нам за нека специфична истраживања бити неопходна савремена, софистицирана опрема. Нема сумње да ће држава и то обезбедити, или ћемо, у неким случајевима, прихватити помоћ страних научних институција.

У централној Србији, према званичним подацима Регистра за рак Института "Батут", од НАТО агресије до 2015. године оболевање од малигних тумора повећано је за 29,3 одсто, а умирање за 19,1 одсто. Забрињавајуће су и процене Међународне агенције за истраживање рака за 2018. годину, који указују да је међу 40 земаља у Европи, Србија на 12. месту са процењеном стопом учесталости оболевања од 307,8 на 100.000 становника.

Пораст броја оболелих, нажалост, регистрован је и међу најмлађима. На основу података Републичког завода за статистику, у последњих 10 година сваке године у просеку премине 49 деце узраста до 19 година, а чак две трећине њих до 15. године. Најчешћи узрок смрти у дечјем узрасту били су леукемије, лимфоми и тумори мозга.

На погубне последице бомбардовања међу првима је упозорио проф. др Слободан Чикарић, онколог, председник Друштва Србије за борбу против рака. Он је, раније, за наш лист рекао:

- Тек 2006. године нагло је повећан број оболелих од леукемије и лимфома. У односу на 2001, био је то пораст од 59 одсто, док је стопа умирања повећана чак 108 одсто. Дакле, последице дејства осиромашеног уранијума и свих других канцерогених агенаса се не осећају одмах. Испољавају се тек за пет до 10 година. Највише је порастао број оболелих од системских малигних обољења - леукемије и лимфома, јер радијација најпогубније делује на костну срж и лимфно ткиво. Тек ових година уочавамо да расте број оболелих и од свих других врста малигних тумора, за које је период штетног деловања од 10 до 30 година.

Дарко Лакетић Фото Н. Фифић

ТУМОРИ СВЕ АГРЕСИВНИЈИ

ДВЕ деценије после НАТО агресије, бележимо велики пораст оболевања од аутоимуних болести, стерилитета, канцера, а малигни тумори се јављају и у популацији у којој су раније били реткост - рекла је раније, за "Новости", проф. др Даница Грујичић, начелник Одељења за неуроонкологију КЦС. - Недавно смо на гама ножу имали младића од 17 година са карциномом плућа и метастазама на мозгу! Раније је то било готово незабележено, и зато мора бити научно испитано.

ПОМОЋ ИТАЛИЈАНА

ЗА утврђивање последица по здравље и животну средину изазваних коришћењем муниције са осиромашеним уранијумом, обимну документацију добили смо од италијанске парламентарне комисије. Она се тиме бавила због својих оболелих војника, учесника мисија на подручјима где су коришћени пројектили са осиромашеним уранијумом - рекао је др Лакетић.