НАТО агресија је била тежак злочин против мале, суверене земље. Она је показала да насиље доноси само тренутну победу, али никада не може да обезбеди стабилност и трајни мир. Бомбардовањем СРЈ, промењен је суверен на Косову и Метохији, али то није донело слободу, демократију и мир. Власт на КиМ лежи у НАТО сили, која обезбеђује да Албанци административно управљају, али нису уклоњени вековни узроци неразумевања између Срба и Албанаца нити је пронађена суштина суживота.

Ово је рекао председник Александар Вучић, на отварању четврте конференције Београдског стратешког дијалога, одржаног у понедељак у хотелу "Метропол". На скупу "Двадесет година од бомбардовања Југославије - поуке за европску безбедност у 21. веку", Вучић је казао да се и данас од наше земље захтева да прихвати резултате агресије, али да Србија неће и не може то да учини:

- Две деценије после НАТО агресије, српски народ је непокорен, Србија је у процесу свеобухватне националне и државне консолидације, и уверен сам у сигурну и успешу будућност. Важно је да НАТО агресију осудимо, јер је то била неправда о којој не можемо да говоримо без емоција, али морамо хладне главе да анализирамо шта нам се догодило 1999. да бисмо избегли да нам се то понови. Само тако ћемо очувати слободу, суверенитет и војну неутралност. Зато и не желимо да постанемо чланица НАТО.

Учесницима конференције обратио се и Андреј Турчак, председник Савета Федерације Русије. Он је рекао да је бомбардовање СРЈ било акт агресије на самосталну европску земљу, а да кривци за то још нису кажњени, што Русија врло негативно оцењује. Он је подсетио да је Горњи дом Думе донео акт којим се осуђује НАТО агресија.

ПАРАДА 9. МАЈА

СРБИЈА ће у Нишу 24. марта обележити 20. годишњицу НАТО агресије, али сам замолио Министарство одбране и полицију да парада на којој ћемо приказати све што имамо не буде тог дана већ 9. маја, на Дан победе над фашизмом. Да тада покажемо шта имамо и колико је српска војска ојачала сопственим новцем - рекао је председник Вучић.



Марко Ђурић Фото Д. Миловановић

Крајни циљ НАТО бомбардовања - да Срба више не буде на Косову и Метохији није и неће бити остварен, поручио је директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић уз оцену да је отимање територије Србије и анексија КиМ некој од суседних земаља био главни мотив НАТО агресије на Југославију 1999. године.

''Неко је желео да отме Србији 10.877 квадатних километара са крајњим циљем да се изврши анексија једној од суседних земаља. Сведоци смо да се месецима уназад бришу границе између КиМ и Албаније и да нико од западних међународних фактора не реагује'', рекао је Ђурић на Међународној конференцији "Двадесет година након бомбардовања Југославије - лекција за европску безбедност у 21.веку'' у организацији Београдског стратешког дијалога.

Као други мотив НАТО агресије он је поменуо слабљење укупних геополитичких капациетета српског народа на Балкану. Као неко ко се, како је рекао, последњих седам година бави последицама догадајај из марта 1999. године, Ђурић каже да нема дилему да се тада догодила агресија на суверену и независну државу и да није била изазвана деловањем Србије на својој или територији неке друге државе које би могло да се искористи као изговор за ту интервенцију.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Отрови из НАТО бомби још убијају

Подсетио је да механизми УН јасно дефинишу услове под којима међунардона заједница може да врши оружана дејства према једној сувереној држави и нагласио да конкретни поводи који су искоришћени за бомбардовање СР Југославије ''нису истрпели тест времена''.

''Ако почнемо од догађаја у Рачку о којима данас фински патолог Хелена Ранта и други који су их анализирали отворено говоре да тамо није било злочина који су тада представљани као довољан повод за агресију. Релевантне правне институције никада нису потврдиле наводе ни у селу Рачак ни у другим селима на КиМ'', навео је Ђурић.

Навео је и да су оружане и полицијаске снаге месецима пре тога сузбијале орузану побуну тзв. ОВК на КиМ, која је, подсетио је, тада била на листи терористичких организација и америчког Стејт департмента.

''Наше оружане снаге су успеле да у великој мери сузбију побуну. Када је почела НАТО агресија, на КИМ није било значајнијх оружаних дејстава и масовног угрожавања људких права. А током бомбардовња, уз НАТО авионе дошло је до симултане агресије тзв. ОВК која је подигла све своје ресусре нападајући не само војне снаге Југославије него и цивилно становништво'', навео је Ђурић.

Додао је да су терористи тзв. ОВК тада системастки прогонили и убијали не само Србе, Горанце,Роме и друге народе на КиМ већ и лојалне Албанце које су, каже, сматрали непријатељима своје идеологије. Истичући да је 20 година још недовољна дистанца да се изводе закључци о епилогу НАТО агресије, Ђурић је оценио да су се сви изговори показали као лажни.


Ако је разлог био да се спречи хуманитарна катастрофа, зашто данас у Приштини нема 50.000 Срба колико их је било до тада, зашто нема 20,000 Срба у Пећи, а 12.000 у Призрену, питао је Ђурић и навео да се 247.000 зибеглих и расељених грађана после НАТО бомбардовања није вратило на КиМ.

Говорећи о разлозима којима је правдано бомбардовање, Ђурић је приметио да Срби на КиМ данас немају право да колективно и политички делују у складу са Резолуцијом 1244 на основу које је, каже, успостављена мисија КФОР на КиМ., ''Зашто мисија Кфор није спречила директно кршење Резолуције 1244 и проглашење независности Косова'', питао је директор Канцеларије за КиМ.

Казао је, међутим, да је Србија извукла поуке из догађања из 1999.године, те да је и данас изложена притисцима због КиМ, али да је, за разлику од претходног периода, непоколебљиво ресена да брани српски народ на КиМ водећи суверену и независну политику.

Поручио је да циљ чија је рализација започела марта 1999. године, а то је да Срба не буде на КиМ, није остварен и да неће ни бити, те да ће Србија наставити да се бори за опстанак 120.000 Срба који данас живе на КиМ водећи, како је рекао, политику пружене руке. ''Да са Албанцима пронађемо мир и да ничија деца не брину да ли ће се догађаји из 1999. поновити'', поручио је он.

ПЕТРИЧ: РАМБУЈЕ БИО ПОСЛЕДЊА ПРИЛИКА ДА КиМ ОСТАНЕ ДЕО ЈУГОСЛАВИЈЕ


Рамбује је био последња прилика да Косово остане део Југославије, изјавио је у понедељак аустријски дипломата Волфганг Петрич, који је учествовао у преговорима у Рамбујеу.

“Било је јасно да би међународна заједница преузела одгвоворност за очување Косова унутар Југославије”, рекао је Петрич је на конференцији “Двадесет година од бомбаровања Југославије - поуке за европску безбедност у 21. веку”.

Петрич је, међутим, признао да не би могао да каже колико би то решење било успешно на дужи рок, али је нагласио да рат на Косову никад не би смео да се понови.

Петрич је истакао да би сада требало гледати у будућност, те да би Србија требало да буде земља која је највише оријентисана ка Европи јер не живе сви Срби у једној држави, што је, указао је, и један од резултата рата.

“Зато ће сви Срби бити уједињени у ЕУ када Србија постане део ЕУ”, рекао је Петрич.

Волфганг Петрич,фото Танјуг


Објашњавајући како је дошло до тога да се не потпише споразум после преговора у Рамбујеу, Петрич је рекао да је сам професор Ратко Марковић, који је учествовао у преговорима, у писму датираном на 23. фебруар оценио да је направљен велики напредак у смислу дефинисања политичког решења за самоуправу на Косову И Метохији, уз поштовање суверенитета И територијалног интегритета Републике Србије И Савезне Републике Југославије.

Према његовим речима, Марковић је навео да су СРЈ И Република Србија у потпуности спремне да наставе свој рад у “добром духу” који оставарен на овом састанку.

Шта се касније догодило, како је рекао, може само да нагађа.

Ипак, указује да није постојала могућност вођења директних разговора јер београдска делегација првобитно није желела да “разговара са терористима”, а касније када је променила своју позицију, власти у Приштини су одбиле директне разговоре.

“На крају је донета политичка одлука да се не потпише споразум. Одлуку је донео тадашњи председник СРЈ Слободан Милошевић. Он је одлучио да ће неколико дана трајати бомбардовање, али да ће он преживети. То је била прагматична, али нереалистична одлука", оценио је Петрич.