ДОК смо до пре две деценије када зазвони фиксни телефон трчали да се јавимо да не бисмо пропустили то што неко с друге стране везе има да нам каже, данас се на звоњаву стабилног телефона не обазиремо. Пуштамо га да упорно звони, сигурни да то могу бити само досадни преносиоци разноразних понуда.

Да ли ће стабилни телефон, уведен у Србију пре 136 година, отићи дефинитивно у заборав време ће показати. Ипак, статистика јасно показује да је за последњих 10 година у Србији милион корисника фиксне телефоније мање.

Од када су се телефони одомаћили у домовима увек су стајали на видним местима, тамо где је могла да се чује њихова звоњава. Поред црвених или зелених направа, са слушалицом у рукама, седећи на столици и у предсобљу, већина је ћаскала са породицом и пријатељима. Деца су са другарима, преко телефонске везе, радила домаће задатке из математике, баке и деке причале са рођацима у иностранству. Последњих година многи су заборавили на културу јављања на телефон и имају га реда ради.

Данас зовемо на мобилни телефон. Са онима у иностранству комуницирамо путем "Вајбера" или "Воцапа". Баке и деке пак, зовемо на фиксни телефон, мада и они све чешће користе ове интернет апликације и "паметне" уређаје. Зато је све више оних који фиксне прикључке отказују.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Фиксни телефон више не звони у 200.000 кућа

- Корисници помоћу "паметних" телефона обављају разноврсне активности, како пословне, тако и оне у свакодневном животу - кажу у "Телекому Србија". - Мобилна телефонија и "паметни" телефони су заменили више уређаја, будући да омогућавају стандардне и видео-позиве, слање порука путем мобилне мреже или апликација које користе интернет, примање и слање електронске поште, чак и гледање телевизије. То је довело до смањења коришћења других стандардних сервиса, међу којима је и фиксна телефонија. Такав тренд приметан је и у светским оквирима. У Србији у 2019. години имамо око два милиона корисника фиксне телефоније, што је за око 900.000 корисника мање у односу на 2012. годину.



У овој компанији су убеђени да фиксна телефонија и даље има одређене предности, попут стабилне и квалитетне везе. Додатни плус је једноставност коришћења, јер не захтева познавање апликација. Постоје и додатне могућности за приватне кориснике, попут јефтинијих позива ка иностранству или бесплатни позиви у "Телеком Србија" мрежи и ка фиксним бројевима и ка мобилним бројевима за кориснике "бокс" услуге.

Познаваоци тврде и да су се стабилни телефони у кризним ситуацијама, попут елементарних непогода, показали сигурнијим за коришћење. Док грађани нису могли да ухвате сигнал мреже мобилне телефоније, фиксни телефони звонили су без проблема. Наводе и да се велике компаније, због безбедности разговора, не одричу тако лако стабилног телефона.


НАВИКЕ ИАКО фиксна телефонија бележи пад, навике корисника се не мењају. Тако учешће у укупном оствареном саобраћају у фиксној мрежи чине позиви ка другим фиксним бројевима - чак 69,7 одсто. Саобраћај ка фиксним мрежама у иностранству износи 16,5 одсто, док са стабилног телефона мобилне уређаје зовемо само у 6,4 одсто случајева.

Према подацима Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ), у трећем кварталу 2018. године 2,43 милиона корисника имало је прикључак за стабилни телефон, што показује тренд опадања ове услуге. Оволико претплатника, у овом периоду, остварило је око 860 милиона минута разговора, што значи да је сваки од њих у просеку разговарао 3,9 минута дневно. То је доказ да се смањује и број минута које суграђани проводе уз слушалицу, али и приходи компанија које пружају услугу фиксне телефоније.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Хоће ли фиксни телефон "преживети" технолошки бум?

- Укупан саобраћај остварен преко фиксне мреже у 2017. године смањен је за око 18 одсто у односу на 2016. годину и процењује се на 4,3 милијардe минута у домаћем и 300 милиона минута у међународном саобраћају. Тенденција смањења саобраћаја се наставља, пре свега због преласка корисника на друге врсте услуга, попут мобилне телефоније или преноса говора путем интернета - наводи се у последњем годишњем извештају РАТЕЛ за 2017. годину.

Услугу фиксне телефоније, како се у том документу наводи, пружа 39 оператера, од којих тржиште са чак 86 одсто покрива "Телеком Србија". Други највећи оператер је СББ, са учешћем од 12,2 одсто.


ИСТОРИЈА

СЕДАМ година после открића Александра Грахама Бела, први телефон у Србији зазвонио је 14. марта 1883. године у Београду, захваљујући упорности Панте Михајловића, својевремено шефа "Сименсове" њујоршке филијале и пријатеља Михајла Пупина. Прво "ало" чуло се изнад кафане "Три листа дувана", где су се налазиле просторије министра војске Теше Николића.

Маја 1887. прорадила је прва централа, а први претплатник био је новинар Љуба Бојовић.

АНКЕТА: ДА ЛИ КОРИСТИТЕ ФИКСНИ ТЕЛЕФОН?


ЈОВАНА ШИШИЋ (36) - ПРЕДУЗЕТНИЦА

- Немам фиксни телефон, уопште га не користим. Чак ни за посао, а ни приватно. Сви пријатељи су одавно прешли на мобилне телефоне. Чак ни моји родитељи немају стабилни телефон.



ВЛАДА ЈАНИЋИЈЕВИЋ (40)- РАДНИК

- Имам фиксни прикључак и не намеравам да га откажем. Користим га једино да се чујем са родитељима и рођацима. Додуше, на фиксни нас зову само родитељи и продавци којечега.



НЕВЕНКА МИЛОСАВЉЕВИЋ (66) - ПЕНЗИОНЕРКА

- Користим и један и други телефон, код мобилног ми је важан "Вајбер". Пријатеље зовем на стабилни, док децу чешће зовем на мобилни. Када дуже желим да разговарам, увек радије бирам стабилни.



САВА БРАНКОВИЋ (69) - ПЕНЗИОНЕР

- Мајку, рођаке и пријатеље зовем на фиксни телефон. Разговори су јефтинији, веза се не прекида. Због пакета који имам разговори су ми бесплатни. Немам намеру да откажем свој прикључак.




АНЂЕЛКА ЈОВАНОВИЋ (73) - ПЕНЗИОНЕРКА

- Деца немају прикључак за фиксни, па их зовем на мобилни. Доктора и пријатељице увек зовем на стабилни, да се лепо испричамо. Док сам жива нећу га отказати!