ЕВРОПСКА унија је на корак од укидања летњег и зимског рачунања времена! Пре два дана Одбор за саобраћај и туризам Европског парламента (ЕП) усвојио је предлог који је Европска комисије изнела прошлог лета да се уведе јединствена сатница током целе године, уз препоруку да последње померање казаљки буде 2021. Преостаје да предлог ратификују ЕП и парламенти чланица Уније, који ће одлучивати о томе да ли ће њихове земље да задрже летње или зимско време.

Прочитајте још - ОДЛУЧЕНО: Укида се померање сата

Ако се у Бриселу одлуче за промене, томе ће се свакако приклонити и остале државе које теже чланству у ЕУ, као што је и наша земља, која своје законодавство усклађује са законима ЕУ. Пре тога Србија мора да усвоји свој закон о рачунању времена, будући да је важећи усвојен 2006, још када смо били у заједници са Црном Гором. Измене тог закона саставила је посебна радна група у августу прошле године, у јеку европске расправе о рачунању времена, али су оне повучене из процедуре. Зато у Србији важи закон од пре 13 година који померање казаљки предвиђа два пута годишње - последње недеље у марту и последње седмице у октобру. Очекује се, међутим, да ће после коначне одлуке Брисела наша земља, односно Министарство привреде нове измене закона о рачунању времена прилагодити онима у Унији.

НАЈПРЕ У НЕМАЧКОЈ ЛЕТЊЕ рачунање времена прва је законски увела Немачка 1916. године, подстакнута ратном потребом за уштедом угља. Пет година касније прихватила га је и Велика Британија, а потом и готово све европске земље и САД. У Југославију, односно Србију, указно рачунање времена "стигло је" 1983. године.

Препорука Одбора за саобраћај и туризам ЕП, усвојена пре два дана, уследила је после више захтева европских посланика, многобројних петиција грађана и испитивања мишљења више од 4,6 милиона становника ЕУ у анкети која је трајала од 1. јула до 16. августа прошле године. Уколико препорука Одбора прође гласање у Европском парламенту, оне земље које се буду одлучиле да задрже "стандардно", односно зимско време, последњи пут би казаљке требало да помере у октобру 2021, док би оне које се одлуче за летњу рачуницу то могле да учине у марту исте године. Када је реч о Србији, остаје питање које време ће одговарати нашим грађанима - летње или зимско, као и да ли ће имати прилику да на неки начин гласају о томе.

- Што боље искоришћавање обданице је у основи решавања питања рачунања времена - каже Бранко Симоновић из Астрономског друштва "Руђер Бошковић". - У нашој јав ности се, међутим, често расправља о зимском и летњем читању времена, а превиђа се треће, сасвим равноправно решење које одговара оном пре увођења указног времена 1983. године. Ово решење, наиме, обједињује предности и поништава мане зимског и летњег читања времена. Ако бисмо га применили, остали бисмо у основној часовној зони, оној коју зовемо зимско време, али бисмо почетак радног времена померили један час уназад. То значи да бисмо радили од осам до 16, а не од девет до 17 часова.

Прочитајте још - Неће више бити померања сата?

Наш саговорник тврди да је свако решење боље од померања казаљки.

- За које год решење да се определимо, биће боље од досадашње праксе - каже Симоновић. - Уколико одаберемо летње рачунање времена, почетком јула ће свитати у пет ујутру, а обданица ће трајати до 20.30. Ако се, пак, приклонимо зимском, обданица ће трајати од четири до 19.30, али ће у том случају онај ко устане у седам преспавати три сата дневног светла.