КАДА је пре седам година урађена историјска операција - трансплантација лица Американцу Ричарду Лију Норису, највећи број честитки стигао је из Србије! У тиму лекара који је у болници Универзитета Мериленд у Балтимору 36 сати оперисао несрећног човека, уградио му језик, зубе, вилицу у једном комаду и израдио му сасвим ново лице био је др Бранко Бојовић.

Иако рођен у Америци, млади и успешни доктор никада није заборавио своје корене. Врло је, каже, поносан на њих. Зато је сретењско одликовање које му је недавно доделио председник Србије - Златна медаља за заслуге - за њега остварење великог сна, да буде признат и у земљи својих предака!

- Био сам изненађен и пресрећан у исто време, када ми је стигао неочекивани позив од генералног секретара председника Републике Србије, господина Николе Селаковића. Радовао сам се доласку у Београд и прихватању овог одликовања. Велика је част за мене лично, али и за моју породицу, што сам ово признање добио од Републике Србије, земље из које потичу моји корени - истиче у интервјуу за "Новости" др Бојовић.

* Да ли је сарадња са нашим стручњацима и здравственим установама у Србији и била темељ за сретењско признање?

- Јесте. Имао сам прилику и задовољство да сарађујем са неколико колега из Србије, међу којима су др Мирослав Ђорђевић, уролог и др Бранислав Трифуновић, дечји пластични хирург, који раде у дечјој болници у Тиршовој. Пројекти су били усмерени на област урологије, пластичне хирургије и дечје хирургије. Надам се наставку и проширењу ове сарадње и у будућности.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Наш хирург комшија Барака Обаме


* Да ли сте после овог револуционарног захвата учествовали у још таквих операција?

- Та операција из 2012. године, у склопу Медицинског центра Универзитета у Мериленду, до данас се сматра једном од најкомплекснијих и најекстензивнијих операција икада урађених, којом су уједно постигнути и изванредни резултати. Поносан сам што сам имао прилику да будем кључан део тима који је уз велике напоре успешно извео операцију. Нисам понављао овакве захвате, али сам имао прилику да 2016. у Massachusetts General Hospital урадим прву генитално-уринарну трансплантацију мушког полног органа. Била је прва таква процедура у Америци, а трећа у свету. И даље сам члан тима који се бави оваквим случајевима и планирамо следеће пројекте.

ДЕЦА СУ ПОСЕБНА ПРИЧА * Која вам је била најтежа операција у каријери? - Свакако је најтежа и најзахтевнија у техничком смислу била управо поменута операција потпуне трансплантације лица из 2012. године. Међутим, као лекар који се бави и дечјом пластичном и реконструктивном хирургијом, морам признати да овакве операције сматрам једнако изазовним и тешким, јер се ради о најосетљивијој групи пацијената и сваки случај је прича за себе.

* Какво је ваше мишљење о стању у српском здравству, посебно хирургији и микрохирургији, у поређењу са САД?

- По свом знању и стручности, српски лекари ни по чему не заостају за лекарима из развијенијих земља, али свакако да улагање у здравство и савремену опрему и технологију може знатно да олакша рад и поспеши резултате.

* Да ли је подухват др Бумбаширевића, који је успео да пришије откинуту руку нашој познатој ТВ водитељки, фасцинантан и за америчке услове?

- Др Бумбаширевић је један од многобројних примера у здравственом систему Србије који заслужују велику пажњу и дивљење. Имамо доста тога да научимо од оваквих људи, не само лекари у САД већ и лекари широм света. Познајем др Бумбаширевића лично и неколико пута сам био његов гост на конгресима из микрохиругије одржаних у Београду. Он је изузетан човек и светски признат стручњак у области микрохирургије, која се још сматра релативно младом граном медицине. Подухват који је др Бумбаширевић извео на овој младој жени је вредан сваког дивљења. Срећна је што је имала прилику да буде у његовим рукама.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Наш доктор прави уво од ребара!


* Говори се да имамо младе и надарене стручњаке. Колико је лоше што многи одлазе, или и то може Србији да користи?

- Потенцијал и таленат који млади људи поседују је веома важан и значајан за Србију, без обзира на то да ли се они налазе у земљи или ван ње. Искрено се надам да ће њихов успех у било ком делу света увек донети велика признања и понос Србији, и мотивисати будуће генерације да напредују и тиме доприносе репутацији своје земље.

* Српски говорите одлично. Да ли су ваши родитељи на томе инсистирали, упућивали вас да одржите везе са домовином?

- Српски је мој матерњи језик, а енглески сам почео да говорим са четири године. Велику захвалност и признање на томе могу да одам својој баки која ме научила српски, али и усадила кључну ствар, а то је повезаност са српским пореклом и свим традиционалним вредностима које оно подразумева. Рођен сам у Бафалу, Њујорк, 1976. године. Моја мајка је пореклом из Лике и бавила се банкарством, а мој отац је из Никшићке жупе и стоматолог је. Моја мајка је у Америку стигла са 15 година, а отац у раним тридесетим годинама. Србију посећујем веома често и имам блиске контакте са ужом и широм породицом.


* Да ли сте задовољни тиме како функционише наша дијаспора у САД и начином на који је повезана са матицом?

- Наша дијаспора у Америци је доста јака и активна, и Србија на то може бити поносна. Постоје бројна залагања, труд и успех у повезивању наше дијаспоре са матицом у областима културе, спорта, науке и уметности. Тежимо да успоставимо контакте и пружимо шансе младим људима из Србије да искусе овдашње прилике.

* Да ли се, и у којој мери, мења негативна слика о Србима? И даље се снимају холивудски филмови у којима смо главни кривци за ратове на Балкану.

- Медијска пропаганда је резултат политичких интереса и савремено оружје за задовољавање циљева најмоћнијих држава света. Србија није једина жртва оваквог третмана, који иако веома суров, може и мора да се превазиђе мудрим и дипломатским деловањем. Политичке околности су одувек биле подложне променама и сматрам да ће доћи тренутак када ће и Србија успети да промени слику о себи, која јој је неправедно додељена.

ПОМЕРАЊЕ ГРАНИЦА

* Где тренутно радите и какви су вам професионални планови?

- Тренутно живим и радим у Бостону у Massachusetts General Hospital и Shriners Hospitals for Children. Моји даљи планови су да померам границе медицине, посебно у оквиру пластичне хирургије.