ДРЖАВА ће у потпуности изаћи из власништва листова "Политика" и "Вечерње новости". Истовремено, без одлагања ће се приступити процедури гашења новинске агенције Танјуг. На овај начин ће бити окончан процес приватизације издавача у јавном власништву, како би држава обезбедила једнакост свих медија на тржишту, али и спречила утицај на њихову уређивачку политику.

Ово, између осталог, предвиђа нова Стратегија развоја система јавног информисања у Србији. Предлог документа на коме је од јуна радила посебна Радна група је завршен, а данас почиње јавна расправа, скупом у Новом Саду. Претходној стратегији рок је "истекао" још 2017. године.

Нови предлог решења за две најугледније дневне новине "Новости" и "Политику" као и агенцију Танјуг, међутим, значајно је другачији од оних која су била предвиђена нацртом Стратегије коју је пре годину дана писала радна група Министарства културе, на чијем челу је био Станко Црнобрња. Овај текст, који никада није угледао светло дана, предвиђао је више јавних медијских сервиса, међу којима и "Новости", "Политика", "Дневник" и Танјуг. Несуђени документ увео је и категорију регионалних медијских сервиса у Крагујевцу, Нишу, Новом Пазару и Суботици. Предлог ове стратегије, међутим, никада није отишао на јавну расправу. Априла прошле године премијерка Ана Брнабић објавила је да се од овог документа одустаје и да ће влада формирати нову радну групу.

Нова стратегија написана је на бази начела, која држави на плану медија дају важну улогу, али ограничену само стварање услова за слободу изражавања, обезбеђење независности, подстицање медијског тржишта, као и стварање финансијског оквира за јавне сервисе.

Своје ставове о медијској стратегији издвојило је двоје чланова радне групе - Драгана Чабаркапа и Нино Брајовић, делегирани из редова Синдиката новинара Србије и Удружења новинара Србије.

Чабаркапа је у форми анекса предложила мере за смањење утицаја државе на медијском тржишту како би постојали једнаки тржишни услови за све медије.

ПРОЧИТАЈТЕ И:Приватизација РТБ-а донеће и нова радна места

- Потребне су измене Закона о јавном информисању и успостављање јавно-приватног партнерства у медијима, као и посебна регулатива за дневне листове "Политика", "Вечерње новости" и рад агенције Танјуг. Променом медијских закона треба омогућити формирање регионалних и локалних јавних сервиса ради квалитетнијег информисања на локалу. Законом би из буџета локалних заједница требало обезбедити по један посто за финансирање локалних и регионалних јавних сервиса и исто толико за пројектно суфинансирање медијских садржаја.

Фото Танјуг

Исти медији углавном су у фокусу издвојеног мишљења и Нина Брајовића. Он је предложио да Привредно друштво "Политика АД" (суоснивач компаније "Политика новине и магазини") пренесе државни капитал новооснованој Фондацији Политика чији би оснивачи били новинари, акционари "Политике АД" и националне институције попут САНУ и Матице српске.

- Новинарима акционарима "Политике АД" новим прописом требало би омогућити избор да ли желе да продају своје акције или да буду суоснивачи Фондације. Потребно је спровођење Уредбе о правним последицима престанка рада ЈП "Новинска агенција Танјуг", али и законско уређење оснивања Јавног сервиса новинске агенције Танјуг (као акционарског или једночланог деоничког друштва) у којем плате запослених и сарадника у земљи не би биле финансиране из буџета - истиче Брајовић.


ДЕГРАДАЦИЈА ПРОФЕСИЈЕ

НОВИНАРИ и медијски радници у Србији раде у тешким условима и често без адекватног уговора о раду - наведено је у нацрту медијске стратегије:

- Плате новинара су ниске, чак и испод републичког просека, исплате су често нередовне док велики број новинара ради прековремено. Све то утиче на деградацију професије и представља облик притиска који подстиче ширење аутоцензуре, отежава независност, квалитетно новинарство и фаворизује "таблоидизацију". Решење је у успостављању социјалног дијалога и потписивању гранског колективног уговора.