Укидање здравствених картица, регулисање области безбедности дечијих играчака и увођење нових механизма набавке за снадбевање тржишта лековима, само су неке од препорука које је Министарству здравља упутила Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД), у 11. издању Сиве књиге.

У тој књизи се наводи да обавеза поседовања здравствене картице осигураницима непотребно компликује здравствену заштиту и подразумева застарелу, сувишну, скупу и често компликовану процедуру овере те картице.

Обзиром да на републичком нивоу постоји електронска база података о уплатама доприноса, а да осигураници поседују савремене чиповане личне карте, питају, чему служе здравствене картице, те предлажу да се оне укину.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: NALED: Nulta tolerancija za nezakonito ponašanje na poslu

"Сугеришемо да се путем чипованих лицних карти врши он-лине провера права на здравствену заштиту директним линком према Централном регистру обавезног социјалног осигурања. Ако се пак инсистира на примени "чипованих" здравствених картица, онда је неопходно да се оне што пре у потпуности имплементирају", додаје се у Сивој књизи.

НАЛЕД указује да је процедура остваривања права на рефундацију зараде или остваривања надокнаде зараде за време боловања "непотребно искомпликована и нехумана" и предлаже успостављање електронског сервиса за пријем докумената за остваривање права на надокнаду зараде за време боловања.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Softver za prijavu sezonaca počinje da radi 7. januara

Када је реч о безбедности дечијих играчака, НАЛЕД предлаже да прво треба изменити Закон о здравственој исправности предмета опште употребе, а након тога донети Правилник о здравственој исправности и начину, садржају и ближим условима декларисања и означавања дечијих играцака и предмета намењених деци и одојцади.

Фото Танјуг

Међу препорукама је и да се усагласи План мреже здравствених установа са стварним стањем, доношењем нове Уредбе о плану мреже здравствених установа.

ПРЕПОРУКА НАЛЕДА: СМАЊЕЊЕ И УКИДАЊЕ ТАКСИ У СУДОВИМА

У Сивој књизи препорука за 2019. годину коју је данас представио НАЛЕД, ресору Министарства правде упућено је шест сугестија.

Првом препоруком Налед предлаже измене Закона о судским таксама у правцу умањења цене судских такси и укидања појединих.

Сугеришу и да Министарство правде успостави систем наплате судских такси који ће омогућити анализу структуре прихода од њих, по конкретним судовима и таксама, као и контролу и спровођење наплате тих такси.

Предлажу да се измени Закона о судским таксама тако што ће се прописати ниже судске таксе, имајући у виду реалне трошкове суда у пружању конкретне судске заштите, а не исључиво вредност предмета спора.

НАЛЕД сматра да тренутна политика високих судских такси привреди практично онемогућава пословање, јер трошкови у поступку судске наплате потраживања по правилу превазилазе вредност потраживања.

Указују да и поред високих такси, судови не успевају да наплате таксе у висини довољној за њихово финасирање.

Другом препоруком се тражи измена Судског пословника тако да се укину одредбе које захтевају да странке у спору, њихови пуномоћници и заступници морају да подносе захтев за разгледање списа предмета, преписивање списа и фотокопирање докумената из тих списа.

На тај начин би се омогућило разгледање списа предмета до правноснажног окончања спора без подношења посебног захтева, искључиво уз потписивање потврде да су обавили конкретну активност.

НАЛЕД указује да у пракси, поступак по поднетим захтевима није увек једнак пред свим судовима, јер у некима по захтевима одлучује управитељ писарнице, а у некима поступајући судија у том предмету.

Трећа препорука сугерише измену Закона о заштити узбуњивача тако да би се и правним лицима, пре свега невладиним организацијама, омогућило да буду узбуњивачи.

Фото Д.Дозет

Сматрају и да је потребно поједностављење процедуре доделе предмета јавним извршиљима, без претходног обраћања Комори јавних извршитеља и прецизирање појма комуналних и "сродних делатности".

Због широког и неуједначеног тумачења појма "сродна делатност", постоји велики степен правне несигурности, простор за корупцију, отежано је пословање компанијама које пружају различите видове информатичких услуга.

Такође, спорном одредбом се ограничава и уставом зајемчена слобода предузетништва, сматра НАЛЕД.

Петом препоруком траже омогућавање спровођења судских поступака на основу поднесака и доказа достављених у електронском формату.

У том конетексту предлаже да се усвоје измене Закона о уређењу судова, Судског пословника, Закона о парничном поступку, Закона о ванпарничном поступку, Закона о управним споровима, Законика о кривичном поступку, Закона о извршењу и обезбеђењу, као и других релеватних прописа.

Истичу да је кључни предуслов за потпуну имплементацију електронске управе активно укључење судова у реформу електронске управе.

"Ако судови не буду прихватали електронске документе као равноправне доказе, а побијање управних аката буду условљавали класичном процедуру, реформа електронске управе неће бити успешно имплементирана", наводе између осталог у образложењу препоруке. Шеста препорука Налада односи се на систем одређивања уписнине за упис у Именик адвоката и сугерише усклађивање у складу са ставом Уставног суда.

Налед став Уставног суда тумачи тако да "висина уписнине мора одговарати стварним трошковима уписа у именик и да уписнина буде једнака за све који желе да се упишу у именик адвоката".

Упис у Именик адвоката сада подразумева уписнину од 400 евра за адвокатске приправнике, а за све друге кандидате за адвокате 4.000 евра, што је за Налед неприхватљиво и дискриминишуће.