СА уласком у 2019. Србија ће ући у осму годину од кад династија Карађорђевић с нестрпљењем очекује доношење посебног закона о Белом двору. Њиме би требало да буде решено питање власништва над најпознатијом некретнином у држави, али и питање ко ће у њој и да ли ће ико становати - да ли ће ту остати престолонаследник или ће га делити с осталим наследницима.

Доношење овог прописа предвиђено је Законом о враћању имовине и обештећењу из 2011, у ком се дословце каже да је дворски комплекс на Дедињу изузет из натуралне реституције и да ће његов статут бити решен посебним законом. За доношење оваквог акта, међутим, изгледа да нико није надлежан, нико га не припрема, нити било ко има одговор зашто касни.

- Немам сазнања да је у припреми било какав пропис о Двору, мада је кључан за решавање питања реституције династије Карађорђевић - каже адвокат Зоран Живановић, који је заступао престолонаследника Александра у поступку повраћаја имовине. - Посебним законом требало би да се одреди статус не само дворова и парка, већ и намештаја, уметнина, дворског инвентара... Држава ће одлучити да ли ће комплекс остати државни или приватни. Уколико остане државни, одлучиће ко ће у њему живети.

На пример, може да одлучи да власник буде држава, а држалац као и до сада престолонаследник Александар и његова породица.

Директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић такође тврди да нема сазнања да је у току израда посебног закона о Белом двору, као и да не зна зашто се са њим касни. Али, Агенција ће се, кадгод он буде донет, придржавати слова закона.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Тајна подземног града испод Белог двора


- Према мојим сазнањима, овакав пропис рађен је на више места и од различитих аутора, од којих су неки сарађивали са одређеним министарствима - каже Драгољуб Ацовић, члан Крунског савета. - Ипак, то никада није резултирало конкретним законским предлогом, нити је вредност комплекса икада процењена.

Да ће га вештаци ускоро проценити потврђено нам је у Агенцији за реституцију, која је у први мах одбила повраћај Двора Карађорђевићима. Пошто јој је Управни суд вратио предмет на поновно одлучивање, Агенција је најавила да ће у поновљеном поступку, следеће године, донети одлуку да им држава надокнади све некретнине које потражују, а не могу их добити у натури. Максимална укупна вредност обештећења може бити пола милиона евра.


- Држава има две могућности - каже Миле Антић из Мреже за реституцију. - Прва је да кроз посебан закон поклони Бели двор династији, а друга да их новчано обештети. По мени, ово обештећење не мора да чека доношење посебног закона.

Антић каже да је пре три године у једном моменту покренуто решавање питања враћања целокупне имовине краљевим наследницима, али се од тога брзо одустало.

Дворски комплекс на Дедињу простире се на 134 хектара, и у оквиру њега су Краљевски и Бели двор, као и црква Св. апостола Андреја Првозваног. Мада никада није формално процењен, на први поглед је јасно да вредност комплекса вишеструко надмашује износ који би чланови династије требало да добију у обештећењу. Поред некретнина, огромну вредност има и намештај, раскошна библиотека од неколико десетина хиљада књига, порцелан, сребрнина, шкриње, бронзани и кристални лустери, слике.

У уметничкој збирци дворова налазе се чак два уља Николе Пусена, два Каналета, фламански, немачки и француски стари мајстори, Векијо, скулптуре Мештровића и Томе Росандића, две слике Влаха Буковца, платно "Краљ Александар" Паје Јовановића, Пеђа Милосављевић...


ФРЕСКЕ ИЗ ДЕЧАНА

КРАЉЕВСКИ двор изграђен је у периоду 1924-1929. личним средствима и по налогу краља Александра. Свечани хол украшен је копијама фресака из Дечана и Сопоћана, Плави салон опремљен је у барокном стилу, а Златни и трпезарија у ренесансном. Зграда Белог двора зидана је по жељи краља за његове синове Петра, Томислава и Андреја. Пошто је убијен у Марсељу, 1934. године, градњу завршава кнез-намесник Павле. Здање красе велики Свечани хол и низ салона у стилу Луја XV и Луја XVI са венецијанским лустерима.