Инфаркт срца чешћи је зими него током летњих месеци, а у коронарним јединицама ових дана повећан је број пацијената.

Лекари кажу да се током зимских дана сужавају крвни судови и да то не представља проблем код здравих, младих људи који имају еластичне крвне судове и брзо се прилагоде новим временским условима.

Проблем настаје код пацијената који имају склеротичне, сужене крвне судове, што доводи до додатног сужења "ангинозних напада", а у најгорем случају и до акутних инфаркта срца.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Zbog zahlađenja preti infarkt!

"Током зимских месеци увек имамо више пацијената и више срчаних удара него током летњих дана", каже за Танјуг кардиолог Тања Јозић.

Она каже да је важно да током хладних, зимских дана пацијенти који имају повишен крвни птритисак коригују терапију.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Kad bol umine zbog muzike

"Обично у зимском периоду хипертензивна терапија(за повишен притисак) мора да се појача, док током летњих месеци мора да се смањи. У летњим месецима долази до ширења крвних судова и ако се узима иста терапијска доза често долази до колапса, губитка свести", појаснила је Јозић.

Она каже да посебна пажња мора обратити на пацијенте који су преживели инфаркт и да они још увек иновативне лекове не могу да се добију на рецепт, а који су по свим кардиолошким смерницама прва терапијска линија.

Србија је на једном од водећих земаља по броју кардиоваскуларних обољења у свету и на трећем месту у свету по броју смртних случајева од инфаркта.

Скоро 55 одсто популације у нашој земљи умире од кардиоваскуларних болести, а ова статистика је из године у годину све неповољнија.

У Србији сваког сата од различитих облика кардиоваскуларних болести умре шест особа, од којих је свака осма у најпродуктивнијим годинама живота, између 25. и 64. године живота.