ЛЕКАРИ свих специјалности, и на свим нивоима медицине: од домова здравља до клиничких центара, први пут су добили практично стручно упутство у којим случајевима, како и у којој дози да користе антибиотике, тако да се избегну нерационална примена ове групе лекова, нежељене реакције и интеракције са другим медикаментима, које могу да наштете пацијенту.

Радна група најпризнатијих стручњака различитих профила, коју је формирало Министарство здравља, направила је Национални водич добре клиничке праксе за рационалну употребу антибиотика. Он ће од Нове године, како за "Новости" открива професор др Мијомир Пелемиш, председник радне групе, и уредник овог стручног водича, бити промовисан лекарима по целој Србији.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Пијемо 30 одсто мање антибиотика

- Ако се не буде примењивао у пракси, овај водич, ма колико био практичан и детаљан, неће имати сврху - каже професор Пелемиш. - Један од циљева је да се додатно рационализује потрошња антибиотика. Она јесте од 2016. године смањена за 32,8 одсто, али циљ није, као што неки лекари погрешно схватају, да се "забрани" прописивање антибиотика, него да се они користе на прави начин, и уз доказ да постоји бактеријска инфекција. Ако је у питању озбиљна инфекција, рецимо запаљење плућа, срчане марамице или сепса, наравно да не треба чекати антибиограм, јер у случају сепсе терапија мора да се започне већ у првом сату. Али, код лакших инфекција, које не угрожавају пацијента, антибиотици не би смели да се прописују напамет.

НИСМО ВИШЕ НАЈГОРИ АНТИМИКРОБНИ лекови чине од 15 до 30 одсто свих прописаних медикамената и на њих одлази четвртина свих трошкова у примарној здравственој заштити. Мере које су у Србији предузете у складу са иницијативама УН, СЗО и других међународних здравствених институција, од новембра 2015. године, довеле су до смањивања дозе антибиотика са 36,5 на 24,53 на 1.000 становника. Више нисмо прваци у нерационалној употреби ове групе лекова. Професор Пелемиш сматра да је на то највише утицала забрана продаје антибиотика без рецепта.

У пракси, међутим, има много примера да лекари дају антибиотик превентивно, да не би дошло до компликација. Професор Пелемиш указује да се без потребе често посеже за најновијим лековима, а да се, рецимо, пеницилин избегава због страха лекара јер не зна како ће пацијент да реагује.

Нови водич за примену антибиотика готово да нема ништа заједничко са досадашњим, израђеним 2004. године. Тај је био само за лекаре на примарном нивоу, значи у домовима здравља, а нови је за све специјалности, и на свим нивоима медицинске заштите.

- На једном месту лекари у Србији сада први пут имају све што треба да знају о антибиотицима: од тога које врсте ових лекова постоје, кад се дају, које су могуће нежељене реакције, са којим лековима могу да се дају а са којим изазивају нежељене интеракције, до тога колико траје терапија - објашњава професор Пелемиш.

Процењује се да пет до 25 одсто пацијената лечених антибиотицима има нежељена дејства, а један пацијент на 1.000 лечених има озбиљна нежељена дејства. Тако, рецимо, дијареју изазвану клостридијом добије готово 500.000 пацијената у САД, од којих годишње умре 29.300.