УЏБЕНИЦИ у Црној Гори скоро потпуно су "пречишћени" од српских писаца. На њихова места дошли су "домаћи" ствараоци, непознати широј јавности и књижевној критици, а при састављању листе пожељних писаца, уместо стваралачког опуса, пресуђивао је национални критеријум.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Платни разреди на чекању

Ђаци у Црној Гори више не морају да читају: "Крваву бајку" Десанке Максимовић, "Ала је леп овај свет" Јована Јовановића Змаја, "О, класје моје" Алексе Шантића, "Рибарчета сан" Бранка Радичевића... Није обавезан ни Јесењин па је избачена његова прича "Бобиљ и друшкан", али ни Добрица Ћосић и његов роман "Далеко је сунце".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Спас у последњи час

Уместо њих у уџбенике су ушли писци делом из Матице црногорске, црногорског ПЕН центра, али и Бошњаци и Хрвати.

Сада се читају: Сунчана Шкрињарић, Кемал Цоцо, Андреј Николаидис, Јеврем Брковић, Есад Мекули, Шимо Ешић, Војислав Вулановић, Бранко Бањевић, Драгана Кршенковић, Шукрија Панџо, Блага Журић, Кемал Мусић, Хаснија Муратагић Туна, Сафет Хадровић, Ибрахим Хаџић, Азем Заимовић, Назми Рахмани, Зувдија Хоџић...

ЊЕГОШ НА ЛАТИНИЦИ НАЈБОЉИМ црногорским школарцима уз диплому "Луча" дељена су Његошева дела "Луча микрокозма" и "Горски вијенац" и то на латиници! Чак је и имитација рукописа великог песника на латиници.

- Убацују ауторе за које никада нисмо чули јер немају друге - каже писац Милисав Савић. - Када избаце велике српске ствараоце не могу их заменити великим црногорским писцима, јер таквих нема. Избацују их јер кваре слику. Писци које су избацили никада нису правили разлику између Срба и Црногораца, то је за њих био један народ, један језик, једна историја.

Савић наводи да се црногорска књижевност до овог времена није разликовала од српске ни по темама, ни по језику, ни по историји.

- Црна Гора да би створила државу и нацију мора да створи и језик и књижевност који су веома битни. Да би ојачали државу одвајају се од српског језика и српске историје - каже Савић, за "Новости".

Иначе, састављање уџбеника по новом монтенгринском укусу почело је пре више од једне деценије, да би до данас из наставних програма за основне и средње школе у Црној Гори биле протеране десетине знаменитих српских писаца.

Десанка Максимовић

Професор из Никшића Веселин Матовић урадио је истраживање који су писци избачени из уџбеника од првог разреда основне школе до четвртог гимназије.

- Нестали су - Свети Сава, Теодосије, Јефимија, Стефан Лазаревић, Константин Филозоф, Јован Јовановић Змај, краљ Никола I Петровић, Јаков Игњатовић, Милован Глишић, Стеван Сремац, Јанко Веселиновић, Љубомир Ненадовић, Богдан Поповић, Јован Скерлић, Милутин Бојић, Душан Васиљев, Оскар Давичо, Александар Вучо, Антоније Исаковић, Александар Тишма, Матија Бећковић, Љубомир Симовић, Милорад Павић, Бранко Радичевић, Мира Алечковић... - набраја Матовић за "Новости".

Академик Миро Вуксановић, на молбу да ово прокоментарише каже за "Новости":

- Чини ми се да ће из новоцрногорске лектире бити протерани сви значајни српски писци. Они који одлучују, на њихово место ставиће сами себе. Потом ће све њих неко избацити. Тада ћемо доћи до нуле, кренути из почетка, правим путем.

Јован Јовановић Змај

Из Министарства просвете Црне Горе објаснили су да су бирали писце по следећим критеријумима: адекватност текстова, естетска вредност књижевног дела, примереност узрасту ученика, однос књижевних дела националне и светске књижевности...

Веселин Матовић истиче да је министарство под етикетом некакве национално неутралне књижевности "прокријумчарило у школске учионице локалшовинистичку, културоцидну и страначку петљавину".

СВОЈАТАЈУ СТАРЦА МИЛИЈУ

ИЗ црногорске лектире протеране су чак и епске народне песме: "Женидба краља Вукашина", "Косовка девојка", "Марко Краљевић укида свадбарину", "Деоба Јакшића", "Ропство Јанковић Стојана" и "Хасанагиница".

- Изузетак су "Женидба Милића барјактара" и две песме Старца Милије, које они, иначе, сврставају у црногорску књижевност - каже Веселин Матовић.

Писац Милисав Савић истиче да је још раније Радован Зоговић хтео да подели епску поезију на српску и црногорску.

- Доводио је у питање одакле је старац Милија, да ли из црногорског Колашина или из Ибарског Колашина. Епска поезија припада балканском простору, а највредније су песме са српском тематиком.