ОДЛУКА цариградског патријарха Вартоломеја да покрене процедуру давања аутокефалности уједињеним украјинским расколничким црквама изазива велике потресе у целом православном свету. Док Украјини прети чак и ново крвопролиће, на Балкану би крила могле да добију лажне православне цркве попут црногорске Мираша Дедеића или тзв. Хрватске православне цркве.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: МИРИМО ЗАВАЂЕНЕ ПРАВОСЛАВЦЕ: Српска црква хоће "трећи пут"

Православни свет после дуго времена суочен је са тектонском променом древног поретка чије ће последице моћи да се виде на целом европском истоку. У готово свим православним земљама, укључујући и Србију, расте страх не само од појаве нових непризнатих верских организација, већ и од планова о отимању црквене имовине, па чак и од физичких сукоба.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Портпарол Кирила: Цариград подрива јединство православља

Забринутост је, природно, највећа на канонским просторима постојећих православних цркава на којима већ делују парацрквене организације. У овом кругу је и Српска патријаршија која је суочена са бројним нападима у државама бивше Југославије. Верници су с правом забринути за будућност СПЦ у Црној Гори, Македонији, Хрватској...

Велике наде да би из најновијег православног раскола могла да извуче корист сигурно полаже и тзв. Црногорска православна црква која одавно већ нишани не само храмове и добра, већ и статус у Црној Гори који неприкосновено ужива Митрополија црногорско-приморска.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије

Западне силе покушавају да изазову раскол у Православној цркви, а такви трендови примећени су у Украјини и Црној Гори - изјавио је јуче митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

- Американци подржавају покушаје оснивања нових цркава јер желе да распарчају Православну цркву - последњи механизам јединства народа бившег Совјетског Савеза и бивше Југославије. Западу то одговара и то је кључно за подршку сепаратистичким групама, које немају ни вере, нити било какво црквено васпитање - рекао је митрополит за руску агенцију ТАСС.

Амфилохије упозорава да црква, уколико служи политичким потребама, више није Христова, већ секуларна организација, слична политичкој партији са неким елементима религије.

Свеправославни сукоб долази у тренутку када се тзв. Македонска православна црква грчевито бори за своју независност од Патријаршије у Београду. Клирици из Скопља међу првима су се понадали да би, у пакету решавања спора око имена са Грчком, прикључења НАТО и зближавања са Бугарском, могли да издејствују и томос о аутокефалности, упркос противљењу црквених власти у Београду.

Раскол би могао да послужи и као плодно тло за бујање тзв. Хрватске православне цркве, која иако минорна, баштини традицију верске заједнице основане под окриљем усташког режима Анте Павелића. Епархије Српске цркве које делују у Хрватској ова организација сматра “убаченим елементом” и никога не би чудило ако би позивајући се на украјински преседан затражила да постане једина кућа православаца који живе у Хрватској.

Последњи покушај договора патријараха Кирила и Вартоломеја AP Photo

Последице последњег раскола свако ће бити нове расправе и поделе у православљу. Украјина је суочена са још једним цепањем својих грађана, а многи помињу чак и оружане конфликте. Портпарол Украјинске православне цркве на чијем је челу самопроглашени патријарх Филарет Денисенко изјавио је да они рачунају да ће се уз њих сврстати половина од 12.000 храмова које има канонска Украјинска православна црква верна Московској патријаршији.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Патријарх Иринеј у понедељак у Подгорици?

Знајући да може доћи до крвавих обрачуна, цариградски патријарх Вартоломеј је поручио из Цариграда да се не отимају храмови Украјинске православне цркве лојалне Московском патријархату, али мале су шансе да ће га тамошњи националисти послушати. Самопроглашени патријарх Филарет (Денисенко) још пре два месеца јавно је запретио да ће преузети главне светиње у Украјини, Кијевско-печорску и Почајевску лавру. Одмах затим почеле су да стижу претње украјинских радикала, али и јасна упозорења Руске цркве: верници ће бранити своје светиње!

Синод Руске православне цркве је још 14. септембра упозорио патријарха цариградског Вартоломеја да преузима одговорност за “неизбежни грађански рат који може почети после давања томоса”.

Епископ Онуфрије

Председник Украјине Порошенко, који је свешетенике верне Московској патријаршији називао петоколонашима, одлуку васељенског патријарха доживео је као велику политичку победу:

- Решење цариградског синода о давању аутокефалије Украјини значи пад Трећег Рима као древне концепције Москве којом она претендује на светску владавину. Аутокефалија је део наше проевропске и проукрајинске стратегије коју доследно остварујемо у животу последње четири године и продужићемо и даље.

Власти у Кијеву желеле би да нови патријарх буде Филарет Денисенко (89), који је досад био на челу Украјинске православне цркве кијевског патријархата и који је због раскола анатемисан 1997. У четвртак је, међутим, синод Цариградске патријаршије скинуо анатему, али и владици Макарију Малетичу, који је на челу друге расколничке цркве која себе назива Украјинском аутокефалном православном црквом.

Епископ Филарет

САБОР УЈЕДИЊЕЊА

ПРЕДСЕДНИК Украјине Порошенко у ноћи између среде и четвртка у Кијеву се сусрео са митрополитом Онуфријем (Березовским) који је на челу Украјинске цркве московског патријархата која има највише храмова и верника, и од њега затражио да се не организују протести против одлуке цариградске патријаршије. Митрополита Онуфрија позвао је чак и да учествује у сабору уједињења свих православаца Украјине. Реч је о скупу на којем ће учествовати високо свештенство две досад непризнате цркве, као и “пребези” из Украјинске православне цркве московског патријархата. На том сабору требало би да буде изабран патријарх коме ће Вартоломеј уручити томос о аутокефалији.

УМЕШАНИ АМЕРИЧКИ ПРСТИ

У МОСКВИ су убеђени да је признавање аутокефалије Украјини заједнички америчко-цариградски пројекат. САД су једногласно подржале независност цркве у Украјини, а у Кијев је долазио амерички амбасадор за питања међународних религиозних слобода Сем Браунбек, који је са патријархом Вартоломејом разматрао ово питање. Руска црква зато ових дана поставља и питање зашто Цариград не ствара јединствену православну цркву у Америци, када би исти стандарди из Украјине могли да се примене и на устројство тамошњих цркава.

МИРАШ ДЕДЕИЋ БЕЗ ШАНСЕ У ЦРНОЈ ГОРИ

Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, координатор правног савета Митрополије, без обзира на ризике, сматра да је апсолутно немогуће да се такозвани украјински модел примени на групу око Мираша Дедеића:

- Они немају никакав канонски легитимитет. Нико од њих никад није био епископ, а, осим њега, ни свештеник. Узалудна су надања оних који сматрају да ће да стигне какав томос у Црну Гору од васељенског патријарха, кога су до јуче називали турским подаником, и који је својом одлуком анатемисао и проклео Мираша Дедеића као бившег свештеника ове цркве.

Џомић подсећа да је Дедеића управо васељенски патријарх Вартоломеј екскомуницирао пре двадесет година и на њега бацио проклетство. Након што га је митрополит Грчке православне цркве ставио под забрану чинодејствовања, Мираш је затражио од митрополита загребачко-љубљанског Јована да га прими у СПЦ, али је био одбијен. Након тога пут га је одвео на Цетиње, где већ годинама неуспешно потражује цркве, манастире и средства већинске СПЦ.