МАЛИ Александар, рођен 26. септембра у Нишу са потпуно непровидним рожњачама, неће бити слеп. Он се успешно опоравља у Клиници за очне болести Клиничког центра Србије, после пресађивања овог дела ока.

Ни родитељи, ни лекари који су малишану пресадили рожњаче донора из Србије у стању мождане смрти, чија је породица дала сагласност да се узму органи, ипак, још не могу да одахну. Дете има још два тешка деформитета очију, везано за дужице и зенице. Професор др Миленко Стојковић, директор Клинике и вођа тима који је урадио трансплантацију, каже да све то заједно представља најтежу офталмолошку патологију код деце.

- У две трећине случајева долази до одбацивања рожњача у првих годину дана од трансплантације - објашњава професор Стојковић за "Новости". - Сад је најважније да смо брзо добили рожњаче одговарајућег донора и да је дете спасено слепила. Идеално би било да не дође до одбацивања, или бар не у прва три-четири месеца. Ако се то и догоди, постоји могућност ретрансплантације.

Александру је рожњачама донора, бар према првим проценама лекара, вид спасен, али у којој мери ће он бити јасан, сад је тешко рећи. У сваком случају, њему предстоји још операција на зеници и дужици.

- Највећу шансу да не буде слеп дечак је добио трансплантацијом, без које би његов вид потпуно био изгубљен - каже професор Стојковић.

ПРОЧИТАЈТЕ И:ПОДВИГ СРПСКИХ ЛЕКАРА: Беби од 10 дана пресађене рожњаче

Иако Клиника за очне болести КЦС, у којој се једино у Србији и раде трансплантације рожњаче, има обучен тим, којем кад су у питању најмлађи пацијенти у помоћ увек прискачу и анестезиолози из Универзитетске дечје клинике у Тиршовој, и све услове да ради трансплантације, рожњаче се код нас, нажалост, ретко пресађују. Овај орган чека више од 1.000 људи, али донора нема довољно.

- Годишње се уради свега 15-30 трансплантација рожњаче - каже професор Стојковић. - У време кад је донет катастрофалан Закон о трансплантацијама, 2009. године, није било ниједне. Нови закон, који се примењује од августа, одличан је, али сам закон нам неће повећати број трансплантација, ако не будемо имали више донора. Уз Ирску, где због верских обреда са преминулима, нема донора, у Европи још једино Србија, Македонија и Црна Гора немају довољно рожњача. Нема никаквог разлога да тако буде и убудуће, а ако буде листе оних који чекају овај орган повећаваће се бесконачно.

Породице које дају сагласност да се узму органи њихових најближих, из неког посебног пијетета према особи у стању мождане смрти, нерадо дају дозволу да се узму рожњаче, иако и Српска православна црква заговара трансплантацију органа као најхуманији чин.


ИМАМО БАНКУ, А УВОЗИМО ОРГАНЕ

У Србији је за 10 година пресађено 300 рожњача, а професор Стојковић каже да нам је толико трансплантација потребно на годишњем нивоу.

- Новим Законом о трансплантацијама много боље него досад уређена је и набавка рожњача из иностранства - прича професор Миленко Стојковић. - Раније смо, рецимо, набављали рожњаче из Италије, за које смо тамошњим банкама надокнађивали трошкове чувања, контроле квалитета и транспорта, јер су сами органи донора, разуме се, бесплатни. Али, срамота је да ми увозимо рожњаче, кад имамо и своју банку рожњача при нашој клиници и све услове да урадимо колико год да је трансплантација потребно.