СУКОБ двају најутицајнијих патријаршија - Васељенске и Московске око украјинског питања могао би да отвори Пандорину кутију добијања самосталности цркава у православљу. У могућем судару дивова без последица не би прошла ни Српска православна црква. Могуће добијање аутокефалности непризнате Цркве у Кијеву Патријаршију у Београду ставило би не само пред избор стране у конфликту, већ и у центар разбукталих црквених претензија на Балкану.

Камен раздора патријаршија у Москви и Истанбулу, према оцени познавалаца односа у православљу, лако би могао да поцепа поредак, устројство и функционисаење Цркве на истоку. Он се вековима базира на чињеници да је признање "нове" помесне цркве могуће само уз једнодушну сагласност свих осталих цркава са Васељенском патријаршијом на челу. Стицање аутокефалије, упркос противљењу, био би опасан преседан који прети да трајно поремети односе у православљу.

Прочитајте још - Православни свет на рубу раскола?

Надгорњавање Москве и Цариграда пажљиво се прати и у београдском Патријаршијском двору, иза чијих дебелих зидова још увек нема званичног коментара најновије кризе. У јавност је, међутим, недавно процурело писмо које је патријарх Иринеј упутио васељенском патријарху Вартоломеју у коме га дипломатски упозорава на могуће последице осамостаљивања непризнате Цркве у Украјини.

- Питање стицања аутокефалности једно је од најсложенијих у православљу, и око њега још увек није постигнута општа сагласност - каже, за "Новости", саговорник из седишта СПЦ. - Непристајање на стварање нових националних цркава као и инсистирање на неподударности државних и црквених граница јесте став кога се држе многе патријаршије, укључујући и Московску. Начелно, то је становниште и СПЦ која има добре односе са руском црквом, али и васељенским патријархом.

Ипак, најтеже последице панправославни сукоб могао би да произведе на Балкану, где неколико новооснованих држава тежи црквеној самосталности.

- То је случај са непризнатом Македонском црквом, али и неканонском верском заједницом у Црној Гори коју предводи Мираш Дедеић - подсећа верски аналитичар Драшко Ђеновић. - Овај сукоб свакако би могао тектонски да поремети древни поредак у православљу. Ако Кијев код патријарха Вартоломеја обезбеди томос о аутокефалности, исти акт затражиће и црква у Скопљу, Мираш Дедеић, а можда и неко у име тзв. Хрватске православне цркве.

Историчар Александар Раковић из Института за новију историју Србије сматра да ће Москва и Цариград, упркос проблемима, сачувати минимум добрих односа што ће на неки начин гарантовати очување постојећег поретка у православљу.

Прочитајте још - Украјинска црква још без признања

- Једностраном и неканонском признању тзв. МПЦ противе се све грчке цркве. Васељенска патријаршија која и сама припада овом кругу цркава сигурно не би ишла на признање против њиховог става. Велике шансе нема ни тзв. ЦПЦ Мираша Дедеића, који је као клирик Патријаршије у Истанбулу рашчињен и уклоњен - наводи Раковић.

СТАРИ СУКОБ

СУКОБИ у православљу око стицања аутокефалности цркава нису новијег датума. Историчар Александар Раковић подсећа на преседан који је већ направљен пре више деценија, с тим што је његов актер тада била Московска патријаршија.

- Москва је признала самосталност Америчке православне цркве, и то без сагласности Васељенске патријаршије која, је као носилац духовног примата овлашћена за издавање томоса о аутокефалности. То је пореметило односе Москве и Цариграда, али без обзира на проблеме, није угрозило свеукупни поредак у православљу.

ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ МИРИО ПОГЛАВАРЕ

ВАСЕЉЕНСКА патријаршија, која има духовни примат у православљу, у сукобу је са Москвом због најаве признања Украјинске цркве, која одбија надлежност Московске патријаршије. Москва се противи и Вартоломејевим честим контактима са папом, позивима на уједињење са католицима, али и мешању у ствари других цркава.

- Односи ова два православна центра већ дуго су нарушени. Велики допринос њиховом мирењу и очувању поретка дао је у своје време наш патријарх Павле, који је као најстарији црквени поглавар у православљу успешно користио свој духовни ауторитет како би приближио Москву и Истанбул - указује верски аналитичар Драшко Ђеновић.