ВИШЕ од 65.000 деце из целе Србије кренуло је 3. септембра у школу. Отприлике толико породица, баба и деда, тетака, пријатеља, комшија, обрадовало се овом дану, који је, откад постоји институционално образовање, имао посебно место у животу сваког човека.

У нашој средини мало коме није остало неко сећање на први сусрет са школом. Међутим, судећи по еху, који су почетку школовања дале друштвене мреже, садашња генерација првака памтиће га као почетак правог ријалити програма.

Симболика учења, читања, марљивости, устукла је пред снимцима и фотографијама "хаљинице за први дан", поклона, сцена на путу ка школи, забава и прослава попут свадби или некадашњег поласка у војску.

Коме је било важно да на виртуелни сокак изнесе шта је првачић обукао или шта је добио на поклон, у каквом се расположењу пробудио пред "велики дан"? Не можемо се пожалити да нам је то "неко" сервирао, а ми "само" гледали. Овај филм о куповној моћи у којем су нам сопствена деца протагонисти и сведоци, снимили смо сами. За потребе позиционирања у друштву. Нема поделе кривице. Нема сваљивања одговорности на наставнике.

Прочитајте још - Штрајкови осакатили генерације ученика

Јер, после "колективне" прославе првог дана школе на друштвеним мрежама, која је достизала размере догађаја досад незабележеног, тешко је оптужити било кога што није у стању да заведе ред и, на пример, забрани употребу мобилних у школама, као што су то урадили Французи.

На толико приватних снимака приказују се управо телефони као поклони за полазак у први разред. Као да се апарати деци сервирају директно у руке, са задатком: да управо из учионице направе што више снимака које ће "украсити" друштвене мреже. И не мари што је то забрањено.

Нема тог адвоката који би нас ослободио одговорности. Не пред законом, већ пред нашом децом.