КОЛИКИ је тачан број несталих на подручју бивше Југославије за којима се трага нико и даље, више од две деценије по окончању сукоба, не зна. Јединствен списак оних за којима се још трага, идентификација ексхумираних посмртних остатака и ексхумација нових, биће теме састанка у уторак специјалног изасланика председника Србије за питања несталих Верана Матића, и његовог колеге, посебног саветника хрватске председнице, Ивице Вркића.

Према подацима Међународног комитета Црвеног крста, у оружаним сукобима на простору бивше Југославије нестало је око 40.000 лица, а и даље се трага за 10.281. Од овог броја 1.648 на КиМ, 2.027 у Хрватској и 6.606 у БиХ. Према подацима Комисије за нестале Владе Србије, траже се 662 нестала Србина из Хрватске, 370 из Србије и 695 лица која су на оперативној листи (лица за која постоје сазнања да су нестала, али нису пријављена по стандардима Међународног Црвеног крста). Са Хрватске стране траже се 1.952 особе, међу којима 900 Срба. На "Веритасовом" списку несталих налази се, пак, 1.786 особа - са подручја Хрватске 1.731 и 55 из БиХ.

Прочитајте још - Брнабић: Нестали не смеју бити таоци, регион има заједничку обавезу

- Ово је први састанак на којем ћемо разговарати о будућој мисији. У протеклом периоду причао сам са представницима Комисије за нестале Владе Србије, удружењима несталих и другим институцијама које се баве овим питањима. Добио сам пресек стања и извукао закључке због чега није било већих помака у решавању случајева несталих. Верујем да ћемо данас разговарати о овим информацијама и на основу њих направити приоритете у раду - каже Веран Матић, за "Новости".

О НОВИНАРУ СИМИ КЉАЈИЋУ ОБАВЕЗНО ћу се распитати о судбини несталог новинара, бившег уредника "Личког вијесника" Симе Кљајића, који се води као нестао од октобра 1991, у Госпићу. Било је информација да је идентификован, али породица није добила никакве релевантне информације, па ће то бити једна од тема разговара - каже Матић, за "Новости".

Он напомиње да њихова улога није да замене постојеће институције, већ да процесе учине ефикаснијим, пронађу нове путеве да добију конкретне информације о местима страдања, створе услове да већ лоцирана места (према неким подацима има их више од 70 идентификованих) што пре буду ексхумирана, и да се тела која се већ налазе у надлежним институцијама (има их више од 400) што пре идентификују и упореде са ДНК рођака који су пријавили случајеве нестанака.

- Ивицу Вркића дуго познајем и верујем да без икаквог оптерећења везаног за актуелне политичке односе можемо правити план рада и временске оквире за реализацију - каже Матић.

Са подручја Хрватске од 2001. из масовних, заједничких и појединачних гробница ексхумирана су 1.334 леша, од чега 406 још није идентификовано.