У последњих десетак година, пре свега од оснивања Фестивала науке, а после и низ сличних манифестација и иницијативе које на приступачан начин приближавају комплексне научне феномене најмлађима, наука је популаризована, али је важно да почетно одушевљење остане трајан мотив и за учење у оквиру званичног школског система, а касније и озбиљније бављење науком, слажу се саговорници Танјуга.

Предавачи у центру "Феномена" чији је програм намењен деци од седам до петнаест година која су заинтересована за науку, али и онима, како кажу, који су створили отпор ка физици и хемији као нечему апстрактном и неразумљивом, сматрају да у образовном систему деци недостаје пракса, те да је ово је један од начина да се тај недостатак надомести на самом почетку школовања.

Јелена Андреја Радаковић, предавач у овом центру који је опремљен амфитеатром за предавања, савременом лабораторијом и свим осталим средствима потребним за практичну примену науке, скреће пажњу да најмлађи долазе у "Феномену" из радозналости и све схватају као игру и забаву, док старији долазе и са дозом разочарења.

"Разочарани су начином на који су учили природне науке у школи и по њима може да се види да деци фали практичног знања. Није довољно учити дефиниције и формуле на папиру, физика и хемија су много више од тога и ми им омогућавамо да то виде у пракси", каже она.

Прочитајте још: Каскадери, циркуска академија и сладолед од азота на Фестивалу науке (ФОТО)

Њен колега Вук Јовићевић објашњава да је циљ показати деци да наука није досадна и неразумљива, већ да помоћу ње можемо видети занимљиве и спектакуларне ствари.

"Ми се трудимо да прикажемо науку из другог угла, да деца виде да све што се учи може да се разложи и да заједно са праксом буде потпуна научна прича.

Истовремено саговорници Танјуга , наставник физике из ОШ "Краљ Петар Први" Станислав Миловановић, и хемије подржавају овакве иницијативе, сматрају да је популаризација науке неопходна, али истичу да то није довољно, те да са децом треба радити на мењању навика и начина размишљања да се све може "брзо и лако.

"Они мисле да је све познато, да све знају, па их је тешко мотивисати и објаснити да тек треба да уче", каже Миловановић.

Често помињана теорија да деца нису заинтересована за науку, јер нема довољно праксе која би им учење чинила интересантним, по њима представља замену теза.


"Вежбе не могу да се раде ако не знаш теорију, ми не можемо да радимо нешто, а да не знамо шта радимо. Они мање знају зато што мање уче, а не зато што им фали праксе", каже Миловановић.

Павловић се слаже и додаје да је деци све интересантно уколико је репрезентативно, односно ако нешто пуца, гори, прска...

Прочитајте још: Посао за хиљаду научника

"Немогуће је спроводити захтевније лабораторијске вежбе са 30 деце, због њихове безбедности. Са друге стране, све је мање деце заинтересовано за учење, све се свело на краткорочно усвајање знања, учим два дана пред тест и толико ми то знање и траје", каже она.

Такав приступ не може да створи основу која се даље надограђује, па се тако дешава да деца у седмом разреду не знају да се со раствара у води, додаје Павловић.

Проблем је, сматра она, што у тим годинама они не виде ширу слику, не виде да је наука начин решавања проблема,да се она се не односи само решавање задатака у школи, већ на вежбање мозга да реши проблем, што је способност која се може применити у свим областима живота.

Наставници раде колико могу да мотивишу ученике, у складу са средствима и могућностима школе, а свака иницијатива која иде у корист науке и знања је од огронмне користи.

"Када имамо добар темељ онда имамо шта да градимо на њему", слажу се саговорници Танјуга.