УДРУЖЕЊЕ Госпићана "Никола Тесла" послало је преко посланика Миодрага Линте петицију шефу српске дипломатије Ивици Дачићу, којом тражи помоћ и заштиту. Њих 150 добило је, а још толико очекује, обавештења из Госпића да морају или сами да уклоне шут од кућа које су им хрватске формације минирале и запалиле у периоду од 1991. до 1993. или да плате општини за те услуге 2.500 евра. У супротном, чека их судбина Радета Комленца из Кусоња, код Пакраца, коме су Хрвати срушили кућу, а онда узели плац да намире трошкове рашчишћавања!

- Комленац је имао кућу која се нашла на првој линији фронта - каже Саво Штрбац из "Веритаса". - Када су Хрвати кренули у чишћење српских села, Срби су припуцали, па су се ови сакрили у ту кућу и њих 20 је изгинуло, а да Комленац о томе није имао појма јер је избегао.

Није знао ни да су две године касније породице и пријатељи убијених Хрвата дошли да у кући одрже помен, али је неко објекат минирао, па је опет било мртвих и рањених, а кућа се обрушила. Локалне власти позвале су преко огласне табле власника да уклони шут, па пошто се он није јавио, чишћење терена платила је општина и покренула судски спор. Пресуду у своју корист опет је окачила на огласну таблу, а у поступку извршења одузела је Комленцу плац и поклонила га Католичкој цркви.

- За све ово Комленац је сазнао тек када је тражио да му се, по хрватским законима, кућа обнови - каже Штрбац, и додаје да би иста судбина могла да задеси и Госпићане.

Осамдесетдвогодишњем Богдану Почучи и двојици његове браће захтев за рушење остатака родитељског дома стигао је ових дана. Почуча каже да нема намеру да плати.

ПРОЧИТАЈТЕ И:БИЗАРАН СЛУЧАЈ СРПКИЊЕ У ХРВАТСКОЈ: Отели јој кућу у Задру, морала да плати 10.000 евра

- Иза покојног оца остале су ми зидине красне виле, јер су кућу минирали, па сад траже да ми плаћамо уклањање цигала. То је цинизам, фашизам и усташтво! Нећу да платим ништа, нека ми узму и плац! Тамо се не враћам, не желим са њима да делим ово парче живота што ми је остало.

Почуча је избегао 1991. прво у Удбину, у РСК, а затим у збегу, у време "Олује", у Србију. Познаник му је рекао да бежи из свог стана у Госпићу јер ће га те ноћи ухапсити, и да не носи са собом ништа:

- Узели су ми све, и стан, и покретности, и зубно злато. Нисам 12 година успевао да добијем пензију. Био сам на потерници иако никада нисам био ни у једној војсци. Био је то коначан погром, који је почео још 1941, кад су ми у Јадовну убили мајку са братом и сестром у наручју!


Мило Раичевић, некадашњи професор и директор школе из Госпића чека да му стигне обавештење о рушењу.

- Допис су добили мој зет, комшије, познаници. Један се уплашио јер хоће да прода плац, па је сам ангажовао рашчишћавање и платио 2.500 евра. Ја те паре немам, а и да имам нећу да дам. Нико ми се није извинио што ми је срушио кућу и уништио живот - каже Раичевић.

Из Хрватске је отишао после акције "Медачки џеп", у септембру 1993, када је хрватска војска убила 88 људи у личким селима, међу којима 26 старијих од 60 година. За ове злочине покренут је процес хрватским генералима Рахиму Адемију и Мирку Норцу, док је Јанко Бобетко умро. Адеми је ослобођен, а Норац осуђен на минималних шест година.

- Данас су села "очишћена" од Срба празна. У Читлуке, Почитељ и Медак вратило се само неколико старих да умру - каже Раичевић.

ДА ПЛАТИ ОНАЈ КО ЈЕ РУШИО

У ХРВАТСКОЈ је остало 22.000 руинираних и девастираних српских објеката, каже Штрбац:

- Мали број Срба успео је да добије обнову куће по хрватском закону, јер су услови били ригорозни. Слажем се да су рушевине небезбедне и извор заразе, али њихово чишћење треба да финансирају они који су их срушили, а Срби да добију нове куће или одштету.