СРПСКА православна црква нема осмишљен систем права и дужности великодостојника који су својом или вољом највиших органа Цркве удаљени са својих тронова. Недефинисан делокруг рада, дељење простора и нејасна овлашћења пензионисаних владика у пракси врло често доводе до несугласица, па и отворених сукоба са надлежним епископима.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Поделе прете цркви

Овим проблемом објашњава се и недавни инцидент у Епархији Милешевској, где су се најпре вербално, а затим и физички сукобили бивши и актуелни епископ - Филарет и Атанасија Ракита. Незапамћени скандал наћи ће се крајем месеца на дневном реду Светог синода СПЦ, који ће утврдити одговорност за немили догађај.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: УСТОЛИЧЕЊЕ ВЛАДИКЕ: Григорије се сели у Немачку

Највиши органи СПЦ, као никада раније, за кратко време пензионисали су више црквених великодостојника. Већина је пре повлачења била суочена са тешким оптужбама за злоупотребе и несавесно управљање црквеном имовином. Умировљени архијереји и у пензији сачували су права части, али свака власт у оквирима Цркве им је одузета. Место њиховог боравка одређује Синод СПЦ, уз сагласност локалног епископа, који прописује круг активности које пензионисани "гост" може да обавља.

- Црква се годинама суочава са проблемом куда да упућује силом прилика пензионисане епископе - објашњава за наш лист саговорник из Патријаршије СПЦ.

- У редовним случајевима, владика је на архијерејској дужности доживотно. Уколико жели да се повуче у миру нема разлога да мења епархију у којој је службовао. Системског решења за епископе који су умировљени због лошег рада нема.

ГЕОРГИЈЕ ЈЕДИНИ ВЛАСНИК ЕПИСКОПИ су монаси и немају своју личну имовину, а свако њихово стицање "књижи" се на епархију којом руководе. Изузетак од овог правила направио је бивши владика Георгије, који је због лошег стања у епископији одлуком Светог сабора СПЦ 2015. разрешен управе. По пензионисању, међутим, утврђено је да је владика укњижен као власник над појединим црквеним непокретностима. Он их и данас користи, иако је у току судски спор о власништву.

Као пример безболног пензионисања у СПЦ може да послужи пример владике захумско-херцеговачког Атанасија, који се повукао на свој захтев 1999. године. Он и даље, међутим, столује у својој старој епархији, а Црква му често поверава администраторске и друге важне дужности. Сасвим је другачији случај разрешеног владике Филарета, који је такође остао у својој старој епархији. Као његово место боравка одређен је мали и забачен манастир Дубница, на више од 1.200 метара надморске висине, где се и одиграо мегдан са његовим наследником - Атанасијем.

Боравак у својој некадашњој епархији гарантован је и некадашњем епископу Василију (Качавенди), повезаним са најтежим оптужбама. Он тренутно борави у Манастиру Свете Петке у насељу Пет језера код Бањалуке.

Умировљени владика средњоевропски Константин, смењен због лошег стања у епархији којом је управљао, уточиште је нашао у манастиру Тавна у Републици Српској, док некадашњи епископ нишки Јован (Пурић) званично уопште нема црквену адресу.