У Средњовековном манастиру Манасија (Ресава) код Деспотовца, задужбини деспота Стефана Лазаревића, сутра ће почети обележавање 600 година од завршетка овог здања, за кога стручњаци тврде да је врхунско остварење српске архитектуре позног средњег века.

Литургијским сабрањем, у манастирској цркви "Света Тројица", почетак обележавања означиће патријарх српски Иринеј са свештенством Ресаве, саопштено је данас из Скупштине општине Деспотовац.

Манастир Манасија је грађен у периоду од 1407. до 1418. године, а

захваљујући археолошким истраживањима у манстирској цркви 2006. године је откривен и гроб ктитора деспота Стефана Лазаревића.

Архитекте Завода за заштиту споменика културе Србије истичу да је Манасија "владарска задужбина деспота Стефана Лазаревића,

замишљена као манастирска тврђава способна за одбрану, са јединственим системом кула и бедема". Има 11 кула а најмасовнија је

"деспотова" која има пет спратова, са 15 машикула, одбрамбених балкона који су у нашој средњовековној архитектури "ретко сачивани". У овом манстиру је била и чувена, преписивачка "Ресавска школа".

У манстирској цркви, на 2.000 квадрата су фреске које спадају међу најзначајнија остварења српског сликраства, а једна држи свитак на коме пише: "Браћо и оци, ако хоћете да се спасите, волите један другога".

На фрескама су личности из Светог писма, и нису престављене као аскете и испосници, изјавила је Тањугу монахиња, већ здраве и лепо обучене личности из реалног света а и сам деспот, на ктиторској фресци, приказан је у сјају великог владара.

У овој цркви су на фрескама и "Свети ратници" реткост у било којој хришћанској богомољи.

Манасија је, пре осам година, на 43. заседању Комитета за светску баштину УНЕСКО, у Бразилу, уврштена у прелиминарну листу културних добра, светске културне баштине.