РЕДОВНА вакцинација, похађање припремног предшколског програма и наставе у основној школи неопходни су за остваривање права на родитељски додатак. Законске измене недавно су ступиле на снагу, а с њима и посебни услови. Мишљења правника су подељена, док једни сматрају да се оваквом врстом условљавања крше уставна права грађана, за друге је процедура апсолутно исправна.

Прочитајте још - Противници вакцина с кривичном пријавом

Дарко Симовић, професор Уставног права на Полицијској академији у Београду, сматра да је условљавање родитељског додатка вакцинацијом детета противно самим разлозима који су мотивисали доношење Закона о финансијској подршци породица са децом.

- Ова подршка се додељује ради побољшања услова за задовољавање основних потреба деце, усклађивања рада и родитељства, посебног подстицаја и подршке родитељима да остваре жељени број деце и побољшања материјалног положаја породица са децом - каже наш саговорник.

- Дакле, ускраћивањем финансијске подршке породици у којој дете или деца нису вакцинисана занемарују се сви објективно засновани разлози које предвиђа пропис и та породица ће, што ће се неминовно рефлектовати и на децу, бити стављена у инфериорнији положај, биће дискриминисана.

Професор Симовић сматра да је ово право социјалног карактера и оно би требало да буде доступно свима, под једнаким условима, без дискриминације. Будући да већ постоје санкције за невакцинисање, по његовом мишљењу, овај додатни услов представља још једну меру кажњавања.

ПРАВО, А НЕ ОБАВЕЗА ПРОФЕСОР Симовић објашњава да не постоји међународни стандард који би предвиђао обавезно вакцинисање детета, а уједно већи број европских држава, међу којима су Немачка, Шведска и Велика Британија, њега не предвиђају. - Обавеза вакцинисања се може оспоравати и са становишта уставности - истиче наш саговорник. - Она је противна људском праву на неповредивости физичког и психичког интегритета (члан 25 Устава). Уједно, Устав гарантује да свако има право на заштиту свог физичког и психичког здравља (члан 68 Устава). Дакле, реч је о праву, а не о обавези.

Сличног је мишљења и београдски адвокат Јасмина Белић, по којој су социјална права врло осетљива категорија и да не би требало превише задирати у ту област.

- Устав Србије у члану 20 јасно наглашава да се достигнути ниво људских и мањинских права не може смањивати - објашњава она. - Ово условљавање примања родитељског додатка вакцинацијом или редовним похађањем припремног предшколског програма може се тумачити као смањивање. Међутим, са друге стране држава увек може да каже да је у кризи, да нема довољно новца, да се права злоупотребљавају и да мора да реагује на овакав начин.

По њеном мишљењу имунизација деце може да подлеже само прекршајној одговорности, али никако не би смела да буде услов за остваривање неког права, поготову што се без ње не може дете уписати у вртић, па ни у школу.

Уколико у току исплате права на родитељски додатак у месечним ратама дође до развода брака или престанка ванбрачне заједнице, прекида се даља исплата права до одлуке министарства надлежног за социјална питања.

- Оваквом законском нормом мајке које су у поступку развода стављају се у изразито неповољан положај - каже проф. Симовић. - Отуда, законско решење је могло бити другачије формулисано. Наиме, исплата би требало да се настави и у таквим ситуацијама, а отац детета би требало да задржи право да је оспори, уколико мајка, на пример, напусти дете или ако из неког другог објективног разлога није у могућности да се брине о њему.