НАЈМАЊЕ 100 евра био би скупљи аранжман да су уместо у приватној режији с наставницом средњошколце родитељи послали у Шпанију посредством школе.

Прочитајте још:ИЗМЕНЕ ПРАВИЛА О ЂАЧКИМ ЕКСКУРЗИЈАМА: У иностранство само матуранти

Велика разлика у цени је основни разлог зашто наставници сами организују путовања својих ђака, а други разлог избегавања екскурзија јесте то што родитељима одговара да деца путују лети, а не у току школске године.

- Родитељи који раде не знају како да осмисле три месеца ђачког распуста, а Србија и Црна Гора су једине земље у Европи које су задржале праксу да деца посредством школе путују док траје настава, уместо лети - каже Александар Сеничић, директор Националне асоцијације туристичких агенција. - Једноставно, јавне набавке су толико закомпликовале и поскупеле ђачка путовања да сви траже начин како да их избегну.

Прочитајте још: Наставници више неће моћи да организују приватна путовања

Када се ценовник ђачких путовања разложи до детаља, види се да највећи део новца иде на дневнице - више од половине. Наиме, сваки ђак мора да плати путовање аниматору, доктору, наставнику и директору, а када се ту додају и социјално угрожена деца - прелази се 60 одсто вредности путовања. Савети родитеља одређују дневнице наставника, и веома често је то 1.000 динара по дану по детету. Простом рачуницом се закључује да ако путовање кошта 22.000 динара и траје седам дана, 7.000 динара иде наставнику.

- Када се томе додају и сви остали "обавезни путници", родитељи треба да буду свесни тога да најмање плаћају услуге агенције - истиче Сеничић. - Тачније, агенција заради највише пет одсто од путовања.

ВАЖНЕ САМО "ЗВЕЗДИЦЕ" ЂАЧКА путовања ретко када прате програм, чак и када се организују по Србији. Тако, рецимо, седмаке воде до средњовековних тврђава у Смедерево и Голубац, а не у Крагујевац, Таково и Тополу, да се упознају са оним о чему уче - Првим и Другим српским устанком. Посебан проблем је смештај, па родитељи инсистирају на томе да деца бораве у хотелу са четири или пет звездица, а немачки и француски ђаци спавају по хостелима и студентским собама.

Све мање агеција организује екскурзије. Осим две-три велике агенције, остало су локалне фирме које не могу финансијски да поднесу ванредне околности. Некада су ишла сва деца на школска путовања, а сада се спајају по две школе.

- У време социјализма, поред наставе у природи, свака школа је организовала летње кампове на мору - наглашава Сеничић. - Можда је време да деца поново летују под покровитељством школа. Такође, таква путовања треба да буду што јефтинија, као и да деца не буду смештена у хотелима, јер их тако учимо животним вредностима. У појединим гимназијама су родитељи "дизали револуције" зато што деца иду у Италију у хотел са четири а не с пет звездица. Исти ти људи не би никада одабрали хотел у којем је смештена група деце.

Агенције, очигледно, подстичу наставнике да сами узму ствар у своје руке, јер им дају леп попуст и бесплатно путовање ако организују групу. И родитељи су задовољни, јер ће деца отићи на море док они раде.

ДИРЕКТОРИ ФАВОРИЗУЈУ СВОЈЕ

НА УРУШАВАЊЕ школских путовања највише је утицао Закон о јавним набавкама, који је помогао директорима да намештају тендере, па исте агенције годинама раде са истим школама. Директори могу да распишу тендер са специфичним захтевима и, рецимо, сертификатом који има само једна агенције.