На трансплантацију бубрега тренутно у Србији чека 750 пацијената, срца 39, јетре 40 пацијената. За многе од њих позив изболнице да се појавио орган стигне прекасно, јер Србија нема довољно донора.

У нашој земљи тренутно има четири до шест донора на милион становника што нас сврстава на европско жачеље по броју трансплантација, док, рецимо, Хрватска има више од 40 донора на милион становника.

Нацрт закона о пресадивању органа који је ушао у скупштинску процедуру, многи пацијенти који чекају орган виде као шансу за нови живот, јер се очекује већи број донора.

Закон предвиђа увођење претпостављене сагласности, по којој су сви грађани Србије потенцијални донори, уколико то изричито не одбију и уколико се породица другачије не изјасни.

Породица и даље даје последњу реч да ли ће премиинула особа бити донор органа или не.

Све критичаре закона, пацијенти који су трансплантирани али и они који чекају на трансплантацију, питају да ли би они примили орган када би им то био једини лек и сугеришу да оду на клинике где леже пацијенти који чекају орган.

Младен Тодић на јетру је чекао две и по године и то што данас ужива у одрастању своје четворогодишње ћеркице неизмерно је захвалан породици донатора.

Каже да су то биле најтеже године у његовом животу, да су била помешана осећања, да је страховао за свој живот, али и за своје највољеније.

"Захваљујући сагласности те хумане породице, ја сам данас са својом ћеркицом и супругом", каже Тодић за Танјуг.

Он је основао и Удрузење трансплантираних пацијената и оних који чекају на ову интервенцију "Заједно за нови живот", а сви они данас су испред Скупштине Србије дали пуну подршку закону о трансплантацији.

А да се свако од нас може наћи у ситуацији да му је орган потребан потврђује прича тридесетогодишњег Милоша који није осећао никакве тегобе, већ је на наговор супруге, после безазлене повреде, урадио крвну слику и већ наредни дан нашао се у болници.

Уследила је мучна дијјализа, три пута недељно по четири и по сата и позив на трансплантацију органа био је саснса за нови живот. Милош са супругом данас чека треће дете.

Његова мајка каже да је без размишљања сину хтела да да бубрег, али да је нови ударац дошао када су лекари утврдили да није подударна особа.

"Тада ми се цео свет срушио. Молила сам лекара да нађе неко дете у Тиршовој које је подударно и да том детету дам орган када не могу да помогнем свом сину", прича кироз сузе мајка.

Додаје да само породица која има таквог пацијента, пацијента коме је сваки дан нова неизвесност може да разуме значај трансплантације.

Милка Бубац и Дарко Митровић који на пресађивање бубрега чекају пет, односно осам година надају се да ће и за њих ускоро да се појави орган, да могу несметано, без ограничења, да наставе живот.

Директорка Клинике за нефрологију КЦС проф. др Марина Савин, каже да је трансплантација једини лек за пацијенте код којих дође до отказивња бубрега, срца, јетре и других органа.

"Такав орган се добија са мождано умрле особе за коју више немамо никаквих медицинских могућности да је вратимо у живот, а постоји један кратак временски период када витални органи могу да се узму и наставе своју функцију у другој особи", појашњава Савин за Танјуг.

Она је додала да унапред не може да се одреди када ће орган стићи, али да клинике и пацијенти могу да буду припремљени да у било ком моменту, када се укаже могућност, приме орган.

Нада се да ће нови закон бити усвојен и појашњава да и код претпостављне сагласности породица остаје део трансплатације, "без сагласности породице и разговора са породицом, трансплатације нема".

Подсећа да уз савремену имуносупресивну терапију, трансплантирани пацијенти могу да се врате нормалном начину живота и да практично одбацивања органа више нема.

Осим одраслих на трансплантацију органа све чешће чекају и деца. Само у Институту за мајку и дете годишње се код 10 до 15 пацијената успостави дијагноза хроничног оштећења бубрега и тој деци је потребан нови орган.

Начелник Одељења нефрологије у Институту Наташа Стајић каже да су резултати много бољи уколико се трансплантација обави што пре.

Она подсећа да код деце која имају хронично оштећење бубрега, али и других органа, могу да се јаве озбиљне последице у развоју и интелектуалном сазревању, као и друге компликације које нису карактеристичне за одрасле.

Од почетка године у Србији је било 17 донора и захваљујући њима спасена су 44 живота. Обављено је 26 трансплантација бубрега, 11 јетри и седам срца.