ПРИБЛИЖАВАЊЕ почетка пензионог стажа велики број становника Србије наводи на размишљања како уштедети и касније на скромну пензију додати неки износ.

Штедња у облику приватних пензионих фондова, један је од најзначајнијих видова штедње током радног века, постаје све популарнији тренд и у Србији, па данас око 200.000 корисника уплаћује приватне пензије, што је око девет одсто запослених, пише у статистици Народне банке Србије.

Добровољни пензиони фондови у Србији постали су значајне установе на које одлази део месечног буџета великог броја грађана Србије, који желе да се обезбеде за деценије испред себе и животно раздобље када ће њихова једина примања бити државне пензије. Пошто месечни чекови нису велики, све већи број људи у нашој земљи се одлучује на овај вид штедње. Посебно олакшавајућа чињеница која иде у прилог многима је сте да уплате не морају бити редовне, већ клијенти имају потпуну слободу када уплаћују новац и могу да бирају износ за уплату, који мора бити најмање 1.000 динара. Са друге стране, уколико корисник у неком тренутку одлучи да више не уплаћује новац, не постоје никакве правне санкције које би сносио. У том случају, уплаћени новац остаје на рачуну клијента док не стекне законско право да га користи, што је данас навршених 58 година живота.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
У иностранство послато 26 пацијената

Једна од највећих компанија које грађанима нуди могућност да уштеде за старост наводи да је за десет година пословања увећала своју имовину на 13,7 милијарди динара, што чини 41 одсто тржишног учешћа, а само у протеклих годину дана, имовина је порасла за 1,4 милијарде динара. Од 80.000 чланова, највећи број њих чине запослени у чију корист послодавци уплаћују допунске доприносе од 77 одсто, док индивидуалних чланова има 23 процента. У односу на почетак пословања, структура чланова показује знатан раст физичких лица која сама штеде за старост.

О мирној старости највише размишљају мушкарци, којих је 61 одсто, а жена 39 одсто. Просечна уплата износи 4.000 динара, док је просечна старост чланова 47 година. Постоје и малолетни суграђани на чије име се уплаћује у овакве фондове, док је најмлађи у тренутку почетног уплаћивања добровољни пензиони фонд имао само седам месеци. Последњи подаци говоре да је на рачунима чланова у просеку око 150.000 динара.

Извештаји Народне банке Србије говоре да је, чак, сваки пети корисник члан два или више добровољних пензионих фондова, док је просечан износ сакупљених средстава на рачунима чланова фондова износио око 200.000 динара.

Иако се током радног века чини да су жене обазривије када је реч о располагању буџетом, статистика говори да су већина корисника мушкарци, чак њих 60 одсто. Са друге стране, просечна старост корисника је око 45 година. Највише је корисника старости од 30 до 50 година, око 60 одсто, док оних који су старији од 53 године има 25 одсто. У Србији послују четири друштва за управљање, која управљају имовином седам добровољних пензијских фондова. Добровољни пензијски фондови су у Србији почели да послују 2006. године и од тада је просечан принос инвестиционих јединица свих фондова износио 9,9 одсто. Највећи део имовине фондова минус 79,2 одсто, уложен је у државне обвезнице.

Они који желе већу пензију у току трећег животног доба у виду додатка из приватних фондова потребно је да најпре пронађу један од сигурних и регистрованих фондова, учлане се и прикупе све информације како би знали која су њихова права и обавезе.

Када се одабере приватни пензиони фонд, потписује се уговор о учлањењу. Овај уговор садржи све податке о члану, податке о приватном пензионом фонду и обавезнику уплате. Средства на рачуну која се прикупљају за будућност, увећавају се уплатом доприноса и приходом од инвестирања. Потом се уплаћена средства инвестирају у хартије од вредности издавалаца, с високим кредитним рејтингом. Остварена добит редовно се приписује на рачун корисника - објашњавају надлежни у Народној банци Србије.

Добровољни пензиони фондови налик су осталим инвестицијама са посебним правилима. Средства могу да уплаћују и сами грађани и правна лица, а могу и да се остваре пореске олакшице на доприносе који се уплаћују. Ова, приватна пензија касније не зависи од дужине радног стажа већ пре свега од тога колико су уплате биле редовне, који је био темпо уплата и начина на који су се средства инвестирала. Уколико се догоди да грађани не могу редовно да уплаћују рате, неће изгубити средства која су до тада акумулирана.


НАГРАДА ЗА ШТЕДЊУ

ЗАПОСЛЕНИ који има 30 година и месечно уплаћује у приватни пензиони фонд 2.800 динара месечно наредне три деценије, може да рачуна да ће од 60. до 80. године примати пензију од 40.000 динара.

Годишње ће уплаћивати 33.600 динара, а за три деценије укупно 1.008.000 динара. Када буде примао приватну пензију, све што је уплаћивао пуне три деценије надокнадиће му се за две године и три месеца. Осталих 17 година и девет месеци дође као награда за штедњу.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
"Берета" нишани српске фабрике оружја

ЗАКОНСКА ОДРЕДБА

ЗАКОН о добровољним пензијским фондовима и пензијским плановима донет је 2005. године, након чега је ревидиран.

Најважније одредбе тичу се старосне границе за почетак повлачења акумулираних средстава са рачуна корисника, а могућност повлачења једнократном исплатом ограничена је на 30 одсто од укупног уплаћеног износа, док се остатак исплаћује на неке друге начине.