ДА ли ће пензионерска потраживања према држави на име готово четворогодишњег умањења пензија бити проглашена за јавни дуг и претворена у обвезнице које би се исплаћивале у наредних пет година, или ће држава чекати одговор суда на тужбе неколико десетина хиљада оштећених пензионера, питања су која муче најстарије у Србији, али су тренутно без одговора.

Могућност претварања у јавни дуг сугерисали су правници на недавно одржаним "Будванским правничким данима", као компромисно законско решење. На тај начин би се, по њима, избегли огромни буџетски издаци које могу да проузрокују многобројне пензионерске тужбе.

Проф. др Милојко Арсић са Економског факултета у Београду напомиње да је реч о потенцијално великим средствима, вишим од 100 милијарди динара, чија исплата би представљала велики удар на јавне финансије, а тиме и на привреду Србије.

Прочитајте још - Пензионери бесплатно туже до Стразбура

- Ако се евентуално умањене пензије претворе у јавни дуг, а то се оствари уз истовремено високо редовно повећање пензија и плата, раст улагања у војску, здравство и смањење пореза, убрзо бисмо се нашли у истој ситуацији као крајем 2014. године - каже професор. - Друга могућност је да се у том случају сачува макроекономска стабилност, али да се жртвују други расходи државе, што би значило да се одустане од редовног усклађивања пензија или да оно буде минимално, да плате расту минимално, да се смање улагања у инфраструктуру, као и да се одустане од смањења пореза.

ПРЕДЛОГ: КАО СТАРА ДЕВИЗНА ШТЕДЊА ЈАВНИ дуг за пензионерска потраживања би, према предлогу правника, требало поставити аналогно законском решењу о тзв. старој девизној штедњи, чија се десетогодишња исплата завршава у јуну ове године. Износ неисплаћених потраживања требало би претворити у обвезнице које би се сукцесивно исплаћивале у наредном петогодишњем року, уз могућност њихове превремене продаје на финансијском тржишту и уз гарантовано право наслеђивања.

Проф. Арсић каже да су уштеде на пензијама биле нужне да би се спровела фискална консолидација и спречио банкрот државе, али је то урађено на правно проблематичан начин.

- Наиме, уштеде су остварене тако што су различитим групама пензионера чекови различито смањени - некима за један одсто, а некима за скоро четвртину, док 60 процената пензионера није имало смањење - каже професор. - На тај начин промењени су односи између различитих нивоа пензија који су одређени пензијским законом. Нисам сигуран да ли из тога нужно следи да умањење пензија мора да се претвори у јавни дуг. Ипак, чини ми се да то није нужно, осим у случају ако би се закон о смањењу пензије прогласио неуставним.

Прочитајте још - Више од 150.000 пензионера тражи правду на суду

За Михајла Радовића, председника Удружења синдиката пензионера Србије, власт је креирала овакав начин умањења пензија, "али није размишљала о томе да ће некада морати да надокнади оно што је отето".

За Радовића је неприхватљиво и да нико не говори о камати, иако је реч о државној штедњи. Свака штедња, по њему, подразумева и одређену камату.