ДОКТОР Татјана Симић из Института за биохемију Медицинског факултета у Београду једини је лекар који ће на предстојећим изборима имати шансу да постане дописни члан Српске академије наука и уметности, сазнају "Новости". Изборна скупштини је заказана за 8. новембар.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ТАЈНО ГЛАСАЊЕ У САНУ: Од 15 кандидата прошло четворо

На изборном листићу ће поред њеног имена писати "без подршке одељења", јер је добила натполовичну, а не и двотрећинску већину гласова. На седници Одељења медицинских наука за два гласа победила је проф. др Лазара Давидовића, директора Клинике за васкуларну хирургију КЦС. Академици су у првом кругу гласања били потпуно подељени, па су њих двоје добили по 12 гласова, да би се у другом кругу један од гласача предомислио, па је др Симић победила са 13:11.

Обоје је за чланство у САНУ предложило Српско лекарско друштво. СЛД је, сазнају "Новости", имало још три кандидата - проф. др Арсена Ристића, кардиолога и директора Клинике за кардиологију КЦС, др Момира Микова, клиничког фармаколога у Новом Саду, и проф. др Милана Недељковића, интервентног кардиолога КЦС.

КАНДИДАТИ УЗ Татјану Симић и Лазара Давидовића, како сазнајемо, највише гласова добио је уролог проф. др Мирослав Ђорђевић из клинике у Тиршовој, као и проф. др Арсен Ристић и проф. др Тихомир Веиновић, гинеколог у Новом Саду. Међу кандидатима је био и проф. др Радан Џодић, директор Института за онкологију и радиологију Србије.

Њих петоро предложиле су секције, подружнице или Академија медицинских наука. Прошли су комисију СЛД са девет чланова, којој председава академик Миодраг Чолић, а у којој су још и академик Ђорђе Радак, васкуларни хирург у Институту "Дедиње", и академик Небојша Лалић, ендокринолог и декан Медицинског факултета у Београду.

- Ове године одлучено је да се направи условно речено позитивна дискриминација, па су медицинско и одељење математике имали право на по једног кандидата, у корист одељења друштвених наука, где су кандидати због неких ранијих пропуста, па и међусобних свађа, пропадали на изборима. Због тога су дошли у ситуацију да имају пет-шест академика, и то углавном старих - прокоментарисао је кратко, за "Новости", академик Радоје Чоловић, председник СЛД.

Одељење медицинских наука могло је да предложи само једног кандидата, јер је прошлогодишњом изменом статута САНУ предвиђено да свако одељење може да има максимално 25 чланова, а они већ имају 24. Конкуренција је била жестока, јер се за то једно место борило више од 20 стручњака у области медицине.