ПО учесталости оболевања од рака грлића материце Србија је на неславном четвртом месту у Европи, а по смртности од овог канцера на трећем. Само жене у Румунији, Литванији и Бугарској чешће оболевају, а у Румунији и Молдавији више умиру од овог малигног тумора него у Србији.

Због тога смо на основу процена Међународне агенције за истраживање рака (IARC) и Европске мреже регистара за рак (ENCR), сврстани у групу држава са највишим стопама оболевања и умирања од рака грлића материце.

Од 100.000 жена, у ризику да оболи од рака грлића материце је 26, а у ризику да умре од ове болести је осам жена, односно дупло више него у већини европских земаља. Од рака грлића материце у Србији годишње умре око 400 жена.

Ови поражавајући подаци изнети су јуче на регионалном скупу "Десет година искуства у примарној превенцији обољења изазваних хуманим папилома вирусима (ХПВ)", који је организовао Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", уз подршку Министарства здравља.

ПРОЧИТАЈТЕ И: Izabrani članovi Komisije za istragu posledica NATO bombardovanja

Иако је превенција рака грлића материце препозната као један од приоритета у раду Министарства здравља, државни секретар у овом ресору доц. др Мехо Махмутовић каже да је стопа оболевања и умирања од рака грлића материце у Србији изузетно висока и да ће се све учинити да се организованим скринингом и имунизацијом против инфекција изазваних ХПВ, промени ова негативна статистика.

СКРИНИНГОМ СПАСЕНО 12.000 ЖИВОТА ПОРЕД вакцинације против ХПВ, секундарна превенција и даље остаје комплементарна мера за рано откривање рака грлића материце, најчешће тестирањем цервикалног бриса применом ПАПА теста, код жена узраста 25 до 64 године, једном у три године. Србија је тренутно у трећој години другог трогодишњег циклуса скрининга који ће трајати до краја 2018. На територији 17 општина у Србији на преглед су позване 334.242 жене, што чини 56,1 одсто циљне популације у тим општинама. Захваљујући томе што су се одазвале на позив свог дома здравља, код 11.740 жена, које нису имале никакве тегобе, откривањем на време спречен је даљи ток малигне болести.

- Најефикаснија превентивна мера јесте имунизација - каже прим. др Верица Јовановић, в. д. директора Института за јавно здравље Србије. - Осим карцинома јетре, карцином грлића материце је једино малигно обољење чији се настанак може спречити вакцинацијом.

Професор др Александар Стефановић, директор Клинике за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије и председник Републичке стручне комисије за гинекологију и акушерство, каже да је имунизација неопходна у земљама попут Србије где је учесталост ХПВ инфекције висока, а у условима када је организовани скрининг на рак грлића материце, као мера секундарне превенције, још у развоју:

- Дуготрајно постојање ове инфекције често доводи до карцинома који се неретко открива релативно касно, онда када је лечење тешко, компликовано и са неизвесним исходом.

Инфекције изазване хуманим папилома вирусима сматрају се најраспрострањенијим у свету. Процењује се да је око 80 одсто сексуално активне популације заражено неком врстом овог вируса, који се разврстава у више од 130 типова.

Према Правилнику о имунизацији и Програму имунизације становништва, против одређених заразних болести препоручена је имунизација против обољења изазваних ХПВ код деце старије од девет година, пре првих сексуалних односа, а првенствено код девојчица шестих разреда основних школа, и требало би да почне до краја године.

Укупно 19 од 28 земаља ЕУ, као и Норвешка и Исланд, увело је рутинске програме имунизације против ХПВ. Десетогодишње искуство у тим земљама је показало да ова, како тврде стручњаци, високо безбедна и ефективна вакцина смањује учесталост гениталних кондилома и преканцерозних промена на грлићу материце за више од 90 одсто.