БИВШИ премијер Републике Српске Крајине, чувени директор "Гавриловића" и потпредседник Фудбалског клуба Партизан Борислав Микелић преминуо је јуче, у Београду, у 79. години.

Рођен се 13. септембра 1939. у Краљевини Југославији, у Добрљину, поред Босанске Костајнице. За време Другог светског рата остао је сироче, јер му је цела породица побијена, делом у Јасеновцу, делом директном ликвидацијом. Одрастао је у сиротиштима у Словенији и Хрватској. Упркос томе успео је да стекне звање графичког инжењера и каријеру започиње у радној организацији "Привреда" у Петрињи.

Од половине седамдесетих био је прво на дужности секретара петрињског Општинског комитета СК Хрватске, а затим председник Скупштине општине Петриња. Током осамдесетих година, па све до почетка рата у Хрватској, био је на челу чувене Месне индустрије "Гавриловић".

Прочитајте још: Осуђеник из РСК на слободи

У априлу 1989. постаје члан ЦК СКЈ.

С почетком вишестраначја, Микелић оснива Социјалистичку партију Хрватске - странку југословенске оријентације, која се 1991. прикључује Савезу комуниста - Покрету за Југославију. За Београд одлази у јануару 1991. и постаје саветник у предузећу "Прогрес" Мирка Марјановића, будућег српског премијера. У то време именован је и на место потпредседника Фудбалског клуба Партизан.

У политику се враћа крајем 1993. године, као шеф изборне кампање Милана Мартића за председника РСК, да би у априлу 1994. па све до маја 1995. обављао дужност председника Владе РСК. Био је један од заговорника преговора са Хрватском, али и уједињења српских земаља. Сматрао је да се План З-4 може узети као основа преговора између Книна и Загреба.

После "Олује" одлази за Београд, где се враћа на место саветника у "Прогресу", а касније оснива месну индустрију "Галамес".

Хапшен је у време полицијске акције "Сабља", због наводне умешаности у убиство премијера Зорана Ђинђића. У притвору је провео три месеца. Ослобођен је одлуком Врховног суда.

Време и место сахране Борислава Микелића биће накнадно саопштени.

"ПАЛА" ОПТУЖНИЦА У ХРВАТСКОЈ

Хрватске власти гониле су Микелића због страдања полицајаца и цивила приликом борби око Петриње и суд у Сиску га, 1993. године, у одсуству осуђује на 20 година затвора. После 11 година затражио је ревизију поступка и Жупанијски суд у Загребу 2011. одбацује оптужницу.