ДРАГОЉУБ Мићуновић, Загорка Голубовић и Љубомир Маџар су неки од кандидата за чланство у Српској академији наука и уметности који су елиминисани из изборне трке. Одељење друштвених наука, како "Новости" незванично сазнају, одлучило је да на изборну скупштину иде пет од укупно 30 кандидата о којима су се изјашњавали - социолог Слободан Антонић, демограф Мирјана Рашевић, Милена Драгићевић Шешић, којој је ужа научна област менаџмент у култури и теорија медија, филозоф Алпар Лошонц и економиста Павле Петровић, председник Фискалног савета.

Антонића и Лошонца предложили су чланови Одељења, а остала три кандидата која иду даље, предложили су факултети и институти. Седница на којој су одлучивали одржана је у уторак, а осим чланова, о подршци су одлучивале и колеге придружене из сродних одељења САНУ.

- За дописне чланове предложено је 30 кандидата, од чега је 25 предлога стигло изван Академије, троје је предложило Одељење друштвених наука, а два кандидата су стигла на предлог огранака САНУ у Новом Саду и Нишу - потврђено је "Новостима" у Српској академији наука и уметности. - Даље је прошло пет кандидата за дописне чланове, као и један кандидат за редовног члана.

Дописни, који је подржан за избор у звање академика је проф. др Александар Костић.

ПРОЧИТАЈТЕ И:SABOR IZABRAO NOVE VLADIKE: Ode Grigorije u Nemačku

Испред врата САНУ, бар у наредне четири године, осим Мићуновића, Загорке Голубовић и Маџара, остаће и политиколог Драган Симеуновић, професор етике Јован Бабић, економиста Миомир Јакшић, филозоф Илија Марић, економиста Рајко Буквић, етнолог Бојан Јовановић... Академици из Ниша предложили су социолога Драгана Жунића, а њихове колеге из Новог Сада психолога Снежану Смедеревац.

Драгољуб Мићуновић,фото Н.Скендерија

О кандидатима су, осим чланова одељења, гласали и академици из сродних одељења, а међу њима и академик Василије Крестић. Иако неки од одабраних кандидата на изборну скупштину, која ће бити у новембру, иде са подршком одељења (добили више од 50 одсто гласова), а неки без подршке (за њих гласало више од 30 одсто чланова) академик Крестић каже да је тешко проценити ко има највеће шансе за избор.

- То је увек неизвесно и биће одлучено на самој скупштини - каже Крестић. - Волео бих да се одељење увећа, да буду изабрани нови чланови.

На питање да ли је задовољан предложеним научницима, Крестић каже да је "могло бити боље, у сваком погледу, и броја и избора кандидата".

Предстојећи избори најважнији су управо за одељење Друштвених наука, коме, ако бројчано не ојача, прети гашење. Тренутно, одељење броји пет редовних и једног дописног члана, док нека одељења имају и по 25 чланова.

Слободан Антонић,фото Медија центар

СВА ИМЕНА ДО ЈУНА

ОДЕЉЕЊА САНУ морају да изаберу своје кандидате до краја маја, после чега заседа и о њима се изјашњава Председништво САНУ. Изборна скупштина, на којој учествују сви редовни и дописни чланови, заказана је за 8. новембар.