Наследници траже Икеин салон

САМО неколико сати пошто је "Икеа" отворила салон у згради Робних кућа "Београд", у Кнез Михаиловој 5 у Београду, 3. маја, вештаци Агенције за реституцију изашли су на терен да изврше увиђај. Управо на том месту, пре 83 године, браћа Радојловић подигла су, на свом плацу, прву модерну робну кућу на Балкану. Њихови наследници данас траже да им се зграда врати у поступку реституције.

На Агенцији је да оцени да ли има основа за враћање ове вредне некретнине у натури или ће наследници некадашње робне куће ТА-ТА бити новчано обештећени. Право на повраћај оспоравају им Државно правобранилаштво и РК "Београд" ДОО.

- Радојловићи су били озбиљни гвожђари и трговци, и иза њиховог капитала стајало је 40 година напорног рада - кажу наследници браће Милорада и Ђорђа, Асја Радојловић и Младен Комадинић. - Наследили су послове од стрица Ђорђа П. Радојловића, председника Трговачке коморе, који није имао деце. Учио је о гвожђарству у Панчеву, Сегедину, Пешти, Грацу и Бечу, па у Београду отворио гвожђарску трговину.

Његови братанци проширили су посао на продају робе широке потрошње. Робна кућа ТА-ТА била је акционарско друштво, а они међу највећим акционарима. Зграду су подигли 1935. У страху од конкуренције, занатлије су организовале еснафске протесте по Шапцу, Нишу и другим градовима Србије.

Радојловићи су помагали сиротишта, учествовали у ратовима, и све што су стекли, кажу њихови потомци, остављали су овде. Кад је почео априлски рат 1941, радња је затворена, а оба брата су обукла униформе. Заробљени су и послати у логор, у Сарајево. Милорад је успео да побегне, а Ђорђе је депортован у логор у Дортмунду. По повратку у Београд 1945. године, испред куће у Симиној улици ухапсила га је Озна. Супруга Вера је, пре него што је и сама ухапшена, пошла да га тражи. Видела га је само једном, везаног за радијатор, у затвору Озне, у данашњој згради Танјуга на Обилићевом венцу.

Убрзо јој је један високи комунистички функционер рекао да се више не распитује, да иде кући и подиже децу. Ђорђе се званично водио као нестао, све док није проглашен умрлим 1955. Брат Милорад отада није напуштао стан, у коме је и умро 1967. Зграда робне куће је национализована после 1958. и ту је отворена "Нама", па РК "Београд".

- Током деведесетих година било је разних покушаја да се зграда отме - каже Младен Комадина. - РК "Београд" су се противправно укњижиле, без икаквог основа, 2001. Јављали су се разни купци, често с парама сумњивог порекла. Пљуштали су кривични поступци. Када је продавана фирма РК "Београд", навели су да је објекат сазидан 1965 а не три деценије раније.

Кнез Михаилова 5 пре рата и данас, Фото: Икеа Промо

Цела "игра", према речима Милета Антића из Мреже за реституцију, била је да се купцу Робних кућа у стечају прода правно лице, односно фирма, а да тај неко мисли да купује и зграду. Преко повереника за информације од јавног значаја дошли су до купопродајног уговора и у њему видели да је продата само компанија РК "Београд", али не и објекат.

- Земљиште је књижно власништво Републике Србије, док је зграда њено ванкњижно власништво. На овом примеру најбоље ћемо видети колико држава чува своју имовину - каже Антић.