ПОСЛЕДИЦЕ НАТО бомбардовања по здравље и животну средину испитиваће се паралелно на два различита државна нивоа: председница парламента Србије Маја Гојковић предала је у петак у скупштинску процедуру предлог одлуке о образовању комисије за истрагу последица НАТО бомбардовања, коју би требало да чине посланици, а до краја овог месеца, како "Новости" сазнају, са истим циљем биће формирано и Међуресорно координационо тело (МКТ), чије оснивање је пре годину дана иницирало више од 100 стручњака.

"Новости" су у петак ексклузивно имале увид у споразум о оснивању заједничког тела за утврђивање последица НАТО бомбардовања Републике Србије по здравље људи и животну средину, који би до краја маја требало да потпишу министри животне средине, здравља и одбране. Тим споразумом дефинисани су органи и састав координационог тела, али и национална мрежа лабораторија које ће испитивати последице употребе муниције са осиромашеним уранијумом и бомбардовања хемијских постројења, којима су загађени ваздух, земљиште и вода, што се повезује и с порастом малигних, аутоимуних и других обољења.

Оперативно тело, како "Новости" сазнају, водиће професор др Александар Јововић, потпредседница за област здравља биће професорка др Даница Грујичић, неурохирург, а за мониторинг животне средине биће задужен проф. др Бранимир Јованчићевић. У МКТ биће још 13 чланова.

Прочитајте још - НАТО ТВРДИ: Осиромашени уранијум није узрок здравствених ризика

РАЗЛИЧИТИ ПРОФИЛИ СТРУЧЊАКА У ОПЕРАТИВНОМ телу МКТ биће генерал у пензији Слободан Петковић, др Јагош Раичевић, др Мирјана Анђелковић Луки, проф. Ратко Кадовић, проф. Дејан Крчмар, проф. Александар Ћорац, проф. Бранко Ђуровић... У Савету пројекта, уз председника академика Марка Анћелковића, биће др Зорка Вукмировић, проф. др Драган Веселиновић, проф. Павле Павловић, проф. Слободан Чикарић... - Најважније је да то буду стручни људи - каже др Даница Грујичић. - Политици овде нема места.

Иако имају исти циљ, да се утврди узрочно-последична веза између бомбардовања 1999. године и великог број различитих тешких обољења која се јављају у Србији, скупштинска комисија, на чије чело је Маја Гојковић предложила Дарка Лакетића, и реализација иницијативе лекара, физичара, хемичара и некадашњих припадника Војске Србије, ни на један други начин нису повезане.

Маја Гојковић рекла је у петак да је предвиђено да рок за први прелиминарни извештај скупштинске комисије, чије формирање очекује по хитном поступку, на првој наредној седници, буде крај 2020. године, а да ће комисија имати обавезу да на сваких шест месеци обавести парламент о радњама које је предузела и резултатима.

- Нас нико није ни консултовао у вези с предлогом који је у петак званично поднела председница Скупштине - каже, за "Новости", професорка Даница Грујичић. - Али то ни на који начин не би требало да утиче на формирање и рад МКТ, чије оснивање је пре годину дана иницирала група стручњака најразличитијих профила. Први "степеник" био је да добијемо подршку државних институција, и сад смо напокон пред оснивањем МКТ. Рад на утврђивању последица НАТО бомбардовања биће дуг. Оно што релативно брзо може да се уради јесте да се обраде подаци који већ постоје у државним институцијама, али су раштркани, а неки вероватно нису ни валидни. Обећано нам је да ћемо добити и податке који су досад били државна тајна.

Прочитајте још - Гојковић: Циљ комисије за последице бомбардовања је истина


Професорка Грујичић каже да је примарни циљ - истина:

- Имамо објективне разлоге да сумњамо да је бомбардовање утицало на пораст малигних и других обољења, али изузев статистичких података из којих се недвосмислено види повећање учесталости карцинома и других болести, у овом тренутку немамо друге доказе. Ништа не прејудицирамо. Хоћемо све да испитамо и да дођемо до објективних података.

Постојеће лабораторије биће обједињене у националну мрежу, Фото Ж. Кнежевић

За утврђивање последица бомбардовања неће се оснивати посебна лабораторија. Иако то и није био експлицитни захтев стручњака окупљених у Иницијативном одбору, који је лане и покренуо целу ову причу, они који нису схватили иницијативу највише су и критиковали трошење новца за такву лабораторију. Последице бомбардовања, према документу споразума, испитиваће Национална мрежа лабораторија. У њу ће, поред лабораторија које су акредитоване на јавном конкурсу Министарства за животну средину, овлашћење за обављање тих послова моћи да добију и научноистраживачке лабораторије које нису акредитоване за послове на тржишту.


ЗАКЉУЧКЕ ПРЕДСТАВИТИ ЦЕЛОМ СВЕТУ


Горан Триван, Фото: Танјуг

МЕЂУРЕСОРНИМ координационим телом координираће управни одбор, на чијем челу ће, према предлогу текста споразума, бити Горан Триван, министар заштите животне средине, а чланови тог УО биће и министри Златибор Лончар и Александар Вулин.

- Неће бити довољно да само ми будемо сигурни шта се догодило 1999. године, већ да целом свету покажемо до каквих смо закључака дошли. Дугујемо и нашој и светској јавности објашњење шта се догодило и које су потенцијалне последице - рекао је министар Триван.