КОРИЦЕ са 131 досијеом, у којима је 4.600 докумената на више од 20.000 страна, а међу њима и досије српског патријарха Гаврила Дожића, кога су, чини се, пратиле све службе, као и две кутије опште архиве - то је садржај документације коју је БИА доставила још 2003. Историјском архиву Београда, а данас је доступна истраживачима.

Ова архива, у коју су завирили репортери "Новости", помињана је почетком недеље пред Вишим судом у Београду, као драгоцена грађа коју би суд требало да затражи у поступку рехабилитације Милана Недића, премијера колаборационистичке владе за време Другог светског рата.

Међу досијеима које су водили Специјална полиција Београда и Гестапо, а затим наследили Озна, Удба, СДБ и на крају БИА, налазе се, поред Дожићевог, и досијеи председника Комесарске управе Милана Аћимовића (Недићевог претходника), команданта бањичког логора Светозара Вујковића, једне од најзначајнијих личности Специјалне полиције Божидара Бећаревића, као и министра полиције 1942-1943. Танасија Динића. Ту су и досијеи Милисава Грујића, капетана љотићевог Српског добровољачког корпуса, Страхиње Јањића, шефа мало знаног "српског Гестапоа", специјалне обавештајне формације коју су створили Немци, Валтера Грубера, једног од главних цензора у окупираној Србији, Милана Стојадиновића, председника предратне Владе, Драгољуба Јовановића...

ПРОЧИТАЈТЕ И:Patrijarh Irinej uskoro sa komandantom "Bondstila" Dučićem

По речима Слободана Мандића, помоћника директора Историјског архива Београда, ова грађа садржи персоналне досијее, записнике са саслушања пред Специјалном полицијом или Гестапоом, као и саслушања специјалних агената после рата пред Озном, затим писма, дописе, делове записника са суђења, материјале о политичкој активности појединаца између два рата, документацију о оптуженима за ратне злочине после рата. Посебна пикантерија је да су неке од досијеа почели да воде још Специјална полиција и Гестапо, а наставила их Удба.

НИЈЕ ДОСТУПНО ЈАВНОСТИ ОВАЈ материјал, како објашњава помоћник директора Мандић, није отворен за јавност, с обзиром на то да још није донет закон о третирању досијеа, нити закон о архивима. Тако се примењује интерни Правилник о коришћењу архивске грађе, по коме је дозвољен увид уз надзор и одобрење директора, у научне, образовне, информативне и сличне сврхе. Остали увид могу извршити само уз одобрење Вишег суда.

- Досијеа БИА смо добили у два наврата, 2003. Већи део грађе, око 70.000 досијеа, завршио је из БИА у Архиву Србије, док су ови досијеи стигли код нас јер се наслањају на документацију коју смо добили 1968. и 1982. - каже Мандић.

Посебно занимљиви су досијеи команданта Бањице Светозара Вујковића и шефа 4. "антикомунистичког" одсека Специјалне полиције Бећаревића. Вујковић даје приликом саслушања у Озни врло исцрпан опис оснивања и свакодневног живота у бањичком логору, спискове стрељаних, али и решења о спасавању живота појединаца и илегалних група. По речима историчара Александра Стојановића, који је имао увид у део документације, види се да су агенти Специјалне полиције, укључујући и Бећаревића, нудили новим комунистичким властима да раде за њих међу емиграцијом. Бећаревић је чак предлагао истражитељима да фингирају његово бекство и убаце га као агента у иностранству.

Из Вујковићевог елабората о Бањици, види се да је за категоризацију затвореника и одређивање ко ће бити у квотама за стрељање главни кривац Драгољуб Јовановић, први човек Специјалне полиције и командант града.