ЖЕНE у униформи Војске Србије одавно више нису сензација, а официрске чинове носи више од 200 припадница лепшег пола. Највиши ранг међу њима уживају три даме које већ годинама имају чин пуковника. Оне су и најближе генералским еполетама, које у нашој војсци жена није пришила на униформу готово пола века.

Могућност да Војска Србије добије прву даму генерала теоретски је испуњена још 2009. године, када је после много времена Катарина Штрбац постала први пуковник из круга лепшег пола. Шансе да генералски кор буде појачан дамом повећане су 2015, када су трећу звездицу на еполетама пришиле и њене колегинице Мирјана Миленковић и Снежана Васић. Овај трио од тада брани боје женске „екипе“ међу највишим официрима наше армије.

Баш њих три на уму је имао и председник Републике Александар Вучић када је крајем прошле године у Генералштабу рекао да ће му бити задовољство да потпише указ о унапређењу жене у генералски чин.

- То ипак не зависи од мене, него од Војске Србије, која процењује и обавештава ме од томе. Када Генералштаб то предложи, са радошћу ћу то прихватити - рекао је тада шеф државе.

КАДА ће оружане снаге наше земље, попут осталих армија, добити жену највишим рангом, тешко је претпоставити. Ову околност не диктира само чин, већ и више других услова у вези с формацијским местом и послом који она обавља.

САНИТЕТСКИ ГЕНЕРАЛИ У ЈНА ГЕНЕРАЛСКЕ чинове у бившој Југословенској народној армији носиле су свега две жене - др Роза Папо (1914-1984) и др Слава Блажевић (1919-1999). Војну службу завршиле су у чину санитетског генерал-мајора ЈНА. Обе су биле првоборци, а њихове животне путеве одредиле су дужности у војним болницама током НОБ. После ослобођења наставиле су медицинско усавршавање и каријере су посветиле медицинској науци и раду у војноздравственим установама.

У Министарству одбране објашњавају, за "Новости", да жена генерала до сада није било због тога што се нису стекли услови за ту врсту аванзовања. Када ће бити покренут поступак за пришивање храстових грана на ревере њихових униформи, зависи од потреба система, односно упражњених генералских места и потребних компетенција за те позиције.

- Да би официр постао генерал, мора да испуни одређене законом прописане услове - наводе у Министарству. - Поред пуковничког чина кандидат мора да буде постављен на формацијско место за које је предвиђен чин генерала. Треба имати у виду и да је ових места неупредиво мање него пуковника који испуњавају услове да постану генерали. Наравно да особа мора да поседује и све потребне компетенције које се траже за конкретно место.

У војном врху указују на то да се каријера жене у професионалној војној служби битно не разликује од каријере професионалног војног лица мушког пола, с обзиром на то да се у каријерном вођењу примењују јединствени прописи, што значи и услови за напредовање у служби.

- У СИСТЕМУ одбране постоји систем праћења усавршавања и напредовања кадра дефинисан војном уредбом о стањима у служби и унапређењима. Он је усклађен са формацијским потребама и јединствен је за све официре и подофицире, без обзира на пол. Мушкарци и жене третирани су на исти начин током радног века у униформи. И не само то, већ годинама се бележи тренд постепеног повећања заступљености жена на руководећим, а нарочито командним дужностима у Војсци Србије - истичу у Министарству одбране.

Фото Н. Фифић


Да војнички занат није само за јачи пол, доказале су све девојке и жене које су се кроз историју храбро бориле у ратовима, јуришале, командовале и освајале ратне победе. Од Јованке Орлеанке до Милунке Савић или Марије Бурсаћ, даме су газиле стазом војничке храбрости, али и доказивања и еманципације. Све оне заслужне су за то што лепши пол данас има своје место и у строју најхрабријих.

Према подацима Министарства одбране, женски пол чини петину укупног састава система државне одбране и безбедности, док је сваки десети припадник Војске Србије - жена. Број официра лепшег пола све је већи, а од пре две године их је било више од 200. Интересовање девојака је велико за добровољно служење војног рока, као и за школовање на Војној академији, коју од 2007. уписују потпуно равноправно с колегама. Прошле године направљен је и својеврстан рекорд - за упис у Војну гимназију први пут је било више пријављених девојчица него дечака.

У српској војсци жене обављају послове идентично као и њихове колеге. Налазе се на официрским и подифицирским дужностима, али служе и као војници - стрелци, нишанџије, возачи борбених возила... Ова пракса у Србији још је релативно нова, јер су у страним оружаним снагама, посебно у западној Европи и САД, даме одавно заузеле своја места. Кроз америчке оружане снаге протеклих деценија прошле су десетине жена генерала, а слично је и у Великој Британији, Скандинавији, Француској... Ситуација се мења и у нашем окружењу - Хрватска је прву жену генерала добила 2014. године, а Албанија 2016.

Катарина Штрбац - Директор Дирекције за европске интеграције и управљање пројектима Сектора за политику одбране МО

НАУЧНИ ПРОЈЕКТИ

ПРВА жена официр доктор наука у Војсци Србије и прва жена пуковник. Школована је у Србији и иностранству. Говори енглески и руски језик. Аутор је више чланака из области безбедности, ванредних ситуација и европских интеграција. Одлуком министра просвете, именована је у звање -научни сарадник. Руководила је и координирала на више научних пројеката у земљи и иностранству.


Мирјана Миленковић -Начелник Одсека за међународну војну сарадњу у Кабинету начелника Генералштаба

САРАДЊА СА СВЕТОМ

ПРВА и једина жена у историји српске војске која је завршила генералштабно усавршавање Школе националне одбране. Завршила је и мастер студије на Факултету политичких наука. Током каријере углавном обављала дужности из области међународне војне сарадње и политике одбране. Одговорна је за припрему и реализацију посета на највишем војном нивоу, у земљи и иностранству, као и за координацију активности међународне војне сарадње Војске Србије.


Снежана Васић- Начелник Одељења за планирање припрема за одбрану Управе за обавезе одбране

МЕДАЉА ЗА ЗАСЛУГЕ

ДИПЛОМИРАЛА на Факултету за општенародну одбрану, а од 1989. године у професионалној војној служби. Стекла звање доктора наука. У току војне службе обављала је различите руководеће дужности у Генералштабу и Министарству одбране. За допринос у области одбране и безбедности 2016. године је одликована од председника Републике Србије Сребрном медаљом за заслуге.