БЕОГРАД - У Србији је регистровано 1.327 случајева малих богиња, а највећи број оболелих су млађи од пет и старији од 30 година.

Подаци су Института за јавно здравље Србије "Милан Јовановић Батут" говоре да је међу оболелима 94 одсто невакцинисаних, непотпуно вакцинисаних или непознатог вакциналног статуса,

Када је реч о деци ту нема дилеме, зна се ко је вакцинисан а ко не. Дилема се ових дана јавља код одраслих који су примили све вакцине које је требало да приме, али нису сигурни да су заштићени и од малих богиња.

Помоћник директора Института Батут епидемиолог Дарија Кисић Тепавчевић подсећа да је обавезна вакцина против морбила уведена 1971. године, као моновакцина и штитила је само од малих богиња, десет година касније уведена је вакцина са две компоненте - мале богиње, заушке, а 1991. ММР вакцина са три - мале богиње, рубеоле, заушке.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Мале богиње опомена да се могу вратити заборављене болести

"Тада је у наше законске оквире уведена ММР вакцина, која се даје деци од 12 до 15 месеца, а друга доза пред полазак у школу, али је због санкција нисмо имали континуирану набавку и нисмо имали довољне количиње. Тако да практично од 1996. године имамо ММР која се даје у две дозе", појашњава Кисић Тепавчевић.

Она напомиње да око 90 одсто свих оболелих није примилио ниједну дозу вакцине, без обзира што су рођени у годинама када се могло добити макар једна доза вакцине.

Додаје да према новом Правилнику о вакцинацији који је ступио на снагу половином децембра о трошку РФЗО вакцину могу примити сви до 18 година живота. До сада је правилник предвиђао да је тај рок 14 година.

"Вакцинација као мера превенције нема алтернативу. Апелујемо на све родитеље који нису вакцинисали децу да то у најскоријем року учине, јер на тај начин не штите само своју децу већ подижу колективни имунитет читаве популације", појаснила је она.